BEOGRAD – U Srbiji je prošle godine ostvarena rekordna stopa zaposlenosti od 53,3 odsto, a otvoreno je 65.000 novih radnih mesta, istakao je ekonomista Svetske banke Milan Lakićević na predstavljanju izveštaja “Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan”.
Kako se navodi u ovom izveštaju, krajem 2022. nezaposlenost u regionu Zapadnog Balkana iznosila je 13,2 odsto, što je nisko, ali i dalje predstavlja veliki procenat, jer je bez posla bilo oko 900.000 ljudi.
Ekonomista Lakićević je istakao da je tržište rada u Srbiji 2022. bilo otporno, i da je nezaposlenost bila rekordno niska i iznosila 9,4 odsto.
– Angažovanost radne snage u Srbiji iznosila je prošle godine 55,5 odsto. U 2023. godini nastavljen je trend otvaranja slobodnih radnih mesta u Srbiji, ali je on nešto usporeniji – rekao je on.
Na pitanje novinara Portala 24sedam kako Svetska banka objašnjava rekordnu stopu zaposlenosti u 2022. u Srbiji, i kakvi su podaci kada se po toj stopi uporedimo sa regionom, Lakićević odgovara:
– Stopa zaposlenosti od 53,3 odsto je istorijski visoki nivo u Srbiji. Iako to nije najveća stopa u regionu, ipak smo imali značajan napredak u Srbiji.
Kako je dodao, stopa aktivnosti radne snage od 55 odsto u Srbiji svrstava našu zemlju na treću poziciju u regionu, i to posle Albanije i Crne Gore.
– Najznačajniji izvor novih radnih mesta bio je, pre svega, u sektoru usluga koji je i vodio rast. Isto tako moramo uzeti u obzir da je u Srbiji bila značajna podrška privatnom sektoru u vreme pandemije i energetske krize, što je omogućilo da se očuva visok nivo radnih mesta i da se nastavi sa otvaranjem novih radnih mesta – naglasio je Lakićević.
On je istakao da je formalna zaposlenost u prva dva meseca ove godine sporija nego u isto vreme prošle godine, odnosno da je njen rast sporiji.
Očuvani realni prihodi
– Opet, značajno je visok i iznosi 2,9 odsto. Tako da očekujemo da će tržište rada ostati i dalje otporno na ove spoljne šokove – rekao je ekonomista Svetske banke.
Kada se radi o inflaciji, on je rekao da u Srbiji cene energenata i hrane i dalje najviše utiču na nju.
– Rast cena u Srbiji je posledica i povećanja kontrolisanih cena struje i gasa, a zavisiće i od poljoprivrede. Realni prihodi su očuvani, uprkos inflaciji. Plate u javnom sektoru su se ove godine oporavile, ali su u prošloj godini bile realno manje – istakao je Lakićević.
Od čega zavisi rast BDP-a?
Svetska banka, kao što smo juče objavili, procenjuje da će rast BDP-a u Srbiji ove godine iznositi 2,3 odsto, u 2024. tri odsto, a 2025. godine oko 3,8 odsto.
Kako su naglasili, najveći rizici za rast BDP-a Srbije predstavljaju dešavanja u Ukrajini, inflacija, dalje usporavanje globalnog rasta, kao i mogući problemi u EU koja je naš najznačajniji trgovinski partner.
Ono što bi moglo i trebalo da pogura rast srpske privrede, kako je naveo Lakićević, su ubrzane reforme državnih preduzeća, pogotovo u energetskom sektoru, kao i reforma poslovnog okruženja.
Na to se nadovezao i vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, Ričard Rekord, koji je istakao da je neophodno povećati privatne investicije u Srbiji.
– Većem rastu BDP-a Srbije doprineće i olakšavanje trgovine u regionu, kao i brža integracija Srbije u EU – naveo je on.
Prema rečima direktora Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Nikole Pontare, veći privredni rast, od oko pet ili šest odsto godišnje, približio bi Srbiju nivou BDP-a Unije posle 2040. godine, dok će rast od oko dva i tri odsto tome doprineti tek 2070. godine.
– Ukoliko bi se uradile strukturne reforme koje bi dovele do značajnog rasta privrede, tada bi i Srbija pre ’zatvorila’ jaz između standarda života građana Srbije i standarda u EU – zaključio je Milan Lakićević.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
