Kada bi se za nekoga reklo da jede sam, to bi značilo da je pohlepan.
Za većinu nas znanje o organizovanom kriminalu uglavnom potiče iz filmova i knjiga. Ostvarenja poput „Kuma“ urezana su nam u svest kao deo pop kulture, dok su termini poput Koza nostre danas uobičajeni deo govora.
I naravno, element koji konstantno prolazi kroz sve mafijaške filmove je hrana, jer poslednje čega bi se jedan Sicilijanac odrekao jeste uživanje u jelima, ukusu i mirisu hrane koja ga direktno podseća na to ko je i odakle je poreklom.
Možda je najfascinantnija stvar u vezi sa kriminalnim porodicama koje su vedrile gradskim ulicama Njujorka, Bostona i Čikaga bila ta što su svoje sumnjive poslove obavljali na javnim mestima, najčešće u restoranima. Većina mafijaša se nije plašila toga da ima omiljeno mesto, a ta drskost je upravo ono što ih je činilo tako strašnim.
U slengu članova Koza nostre, kada bi se za nekog reklo da jede sam, to bi značilo da celokupnu dobit želi da zadrži za sebe, da je pohlepan.
