U potrazi za održivijim načinima hlađenja zgrada, naučnici iz Južne Koreje razvili su revolucionarni premaz za stakla koji značajno smanjuje temperaturu na površinama, istovremeno omogućavajući prolazak svetlosti. Ova inovacija, koju su osmislili istraživači sa POSTECH-a i Univerziteta Koreje, mogla bi da unapredi efikasnost sistema za kontrolu unutrašnje temperature zgrada.
Stakla, iako ključna za propuštanje prirodne svetlosti, često uzrokuju gubitak energije. Tokom zimskih meseci, oko 30% unutrašnje toplote može izaći kroz prozore, dok leti čak 76% sunčevog zračenja koje dospe do stakla postaje toplota unutar zgrade.
Tradicionalne metode rešenja ovog problema često narušavaju osnovnu funkciju prozora – propuštanje svetlosti.
Detalji o novom materijalu
Novi premaz je zasnovan na trostrukom sloju materijala, a svaki sloj ima svoju funkciju:
– gornji sloj: napravljen od polidimetilsiloksana (PDMS), emituje toplotu u obliku dalekog infracrvenog zračenja;
– srednji sloj: tanka slojevita struktura srebra sa mikroskopskim rupama omogućava prolazak vidljive svetlosti dok odbija ostatak sunčevog spektra;
– donji sloj: takozvano Bragovo ogledalo, napravljeno od naizmeničnih slojeva titan-dioksida i magnezijum-fluorida, reflektuje blisko infracrveno zračenje koje čini većinu sunčeve svetlosti.
Premaz je tokom testiranja uspeo da smanji temperaturu staklenih površina za čak 22,1°C u poređenju sa staklom obloženim samo PDMS-om, što je jedan od najboljih rezultata hlađenja koji su do sada postignuti ovakvim premazima.
Važno je napomenuti da je istovremeno zadržao prozirnost stakla, čineći ga pogodnim za široku primenu u arhitekturi i građevinskoj industriji.
Mogućnosti primene
Profesor Junsuk Rho, vodeći autor istraživanja, naglašava da je tehnologija spremna za masovnu proizvodnju. Njena ključna prednost leži u sposobnosti da smanji energetsku potrošnju sistema za grejanje i hlađenje, čineći je ključnom tehnologijom za održivu budućnost.
Ova tehnologija pruža značajan doprinos borbi protiv energetske krize i klimatskih promena, čineći zgrade energetski efikasnijim bez žrtvovanja prirodnog osvetljenja, a rad o istraživanju je objavljen u časopisu Advanced Functional Materials.
Razvoj ovakvih pasivnih materijala za regulaciju temperature predstavlja značajan korak ka zelenijoj gradnji. Njihova implementacija može smanjiti upotrebu klima uređaja i doprineti očuvanju energije na globalnom nivou.
