Ratari koji seju šećernu repu zadovoljni su najavom da će država izdvojiti 6,8 miliona evra dodatnih subvencija kao podsticaj za gajanje ove industrijske biljke, koju zemljoradnici zbog zahtevne proizvodnje, ali i skupe setve iz godine u godinu sve manje seju.
Kako je pre nekoliko dana izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na sednici Vlade Srbije odrediće se pojedinosti kako će se državna potpora iskoristiti, pošto je domaća proizvodnja šećera značajna za tržišta u okruženju.
Kod nas je u toku kampanja šećerne repe u četiri šećerane, koje drže dva vlasnika, domaća kompanija „Sunoko“ prerađuje repu u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, a grčka „Hellenic Sugar“ u Crvenki. Imamo i fabriku šećera u Žablju u sastavu grčke kompanije, ali koja ne prerađuje repu već nekoliko godina.
U izjavi za „Dnevnik“, dr Živko Ćurčić sa Nacionalog insituta za ratrstvo i pvortarsatvo u Novom, kaže da kampanja repe odmiče polako, a prinosi su šaroliki i variraju u zavisnosti od količine padavina.
– Na nekim njivama prinosi su i 70 tona po hektaru, ali ima i terena gde je repa trula i uopšte se ne vadi – kazao je Ćurčić.
Ovog proleća pod repom je posejano svega oko 30.000 hektara šećerne repe a, recimo, 2020. godine imali smo 40.000 hektara. Bilo je godina, ne tako davno, da smo repe imali i na 60.000 hektara.
– Površine pod repom se umanjuju, ali bez obzira na to i sa sadašnjih 30.000 hektara repe ćemo imati ove godine za nas i druge – kazao je za „Dnevnik“ agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan.
On je kazao da je domaćem tržištu potrebno 220.000 tona šećera i da imamo kvotu od pre nekoliko godina da u EU možemo da izvezemo 181.000 tona šećera.
– U svakom slučaju, najava predsednika Vučića je odlična vest za ratare i šećerane. Ratari će se lakše opredeljivati za setvu repe, koja traži neprekidan obilazak njiva i znatno veću upotrebu hemijskih sredstava u odnosu na druge poljoprivredne kulutre, što znatno uvećava troškove setve. A šećerane će, ukoliko se repa bude više sejala, raditi u većem obimu i imati kampanju prerade do posle Nove godine – naveo je Gulan.
Ratar Živko Vasin iz Temerina, koji godinama seje šećernu repu, ove setve je manje posejao industrijske biljke u odnosu na ranije godine. On svake godine površine pod repom smanjuje zbog skupe setve, zahtevne proizvodnje i ograničene cene šećera. Ove kampanje nije još krenuo da vadi slatki koren, ali kaže da narednih dana stiže na raspored šećerane u Crvenki.
Vasin je čuo da će „reparoši“ dobiti državnu potporu i to ga je obradovalo.
– To je pomoć u minut do 12 i posle 12 .Verovatno će, kada se odrede uslovi ko će dobiti podsticaj, trebati i da proizvođači ispune određene kriterijume u proizvodnji, što mi neće predstavljati poteškoće jer imam iskustva u gajenju repe.
I za suncokret pomoć od države
Novčanu potporu od države dobiće i ratari koji su sejali suncokret, ukoliko su ovog leta zbog suše imali mali prinos, a takvih je bilo puno.
Zahtevi za ostvarivanje prava na finansijsku podršku poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine mogu se podneti do 14. novembra.
Zahtev se može poslati neposredno preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, Nemanjina broj 22-26 ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra broj 84, 11.000 Beograd, objavila je Uprava za agrarna plaćanja.
Uredbe koje se tiču pomoći proizvođačima suncokreta usvojene su u avgustu.
Finansijska podrška utvrđuje se u iznosu do 7,8 dinara po kilogramu isporučene ili prodate količine roda 2022. godine pravnom licu ili preduzetniku koji se bavi preradom, skladištenjem, odnosno izvozom suncokreta, a najviše za 200 tona.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
