KIKINDA – Porodična kuća Stefana Bikića (18), maturanta kikindske Gimnazije “Dušan Vasiljev”, postala je privremeni dom njegovom dobrom drugu sa kojim je, do sredine februara, boravio na sedmomesečnoj đačkoj razmeni u Teksasu. Sedamnaestogodišnji Vlad Opoljski nije stigao sam iz ratom zahvaćene Ukrajine. Zahvaljujući razumevanju porodice Bikić, u Kikindu je izbegla i njegova sestra od tetke Dijana Docenko (22). Mlada majka u Kikindu je povela trogodišnju ćerkicu Evu.
Bratski se grleći, mladi Srbin i Ukrajinac ističu da su se pre odlaska u Ameriku, najpre, virtualno upoznali. Društvene mreže zamenio je boravak u gradu Labok kod jedne američke porodice:
– Još pre odlaska u Teksas, dogovorili smo se da budemo podrška jedan drugome. Drugarstvo je preraslo u pravi bratski odnos. On jedinac, baš kao i ja. Možda je i to presudilo da u Americi postanemo braća. Kad je sredinom februara došlo vreme da pođemo kući, situacija u Ukrajini već nije bila dobra. Poručio sam Vladu da će vrata moje kuće za njega i njegovu porodicu uvek biti otvorena. Na žalost, rat je stigao i u njegov rodni grad. To je Vinica. Vladova majka obratila se mom ocu s molbom da ga primimo. To smo i učinili – kaže mladi Kikinđanin.
Stefan je ubeđen da bi se isto poneo i Vlad da se, kojim slučajem, on našao u takvoj situaciji:
– Otac i ja smo se kolima zaputili do rumunsko-ukrajinske granice i mesta Siret. Trebalo nam je dobrih deset sati vožnje, ali ni tamo nije prošlo bez drame. Bežeći od rata, Dijana i njena ćerkica nisu imale pasoše, pa su u imigracinom centru čekale da dobiju nove isprave. To iščekivanje od 15 sati, teško je palo njima, ali i ocu i meni. Bilo je napeto, ali se sve dobro završilo. Taj trenutak kad sam ugledao i zagrlio Vlada, nešto je što se ne zaboravlja. Emocije su se smenjivale – priča Stefan.
Poput njegovog brata i Vlad je maturant, ali i uspešan sportista. Bavi se karateom:
– Moja sestra od tetke i ja smo oduševljeni gostoljubivošću domaćina, ali i svih Kikinđana. Zahvaljujući dobrim ljudima, mala Eva je dobila odeću i igračke. Ovde smo sigurni. Sa roditeljima, a pre svega, majkom, u stalnom sam kontaktu. I naš grad se našao na udaru raketa. Do pre deset godina, Ukrajinci i Rusi su bili bratski narodi. Umešala se politika, a sve to je dovelo do ove situacije. Žao mi je što moj narod pati, ali što je došlo do ovog sukoba – priznaje Vlad.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
