Uprkos svim ograničenjima i otežanim uslovima poslovanja tokom prošle godine, Srbija beleži rekordne godišnje rezultate u trgovini sa Rusijom. Robna razmena između dve zemlje lane je bila 4,3 mlrd USD, što je rast od 52,7% u odnosu na prethodnu godinu. Taj trend je, prema podacima Privredne komore Srbije, nastavljen i u prvom kvartalu 2023. kada je zabeležen rast od 31,8%, a ukupna razmena od januara do marta je oko 1,2 mlrd USD.
Srpski izvoz u prva tri meseca ove godine iznosi 350 mil USD, što je rast od 44,2% u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz 790,7 mil USD i veći je za 27%.
Najviše smo uvozili naftu i prirodni gas, ureu i đubriva, duvan i sirovine. Prva tri proizvoda po vrednosti izvoza su sveže jabuke, hulahop čarape i kućna hemija. Rusima prodajemo i hranu za prehranu životinja, a vrednost izvoza hrane za kućne ljubimce beleži rast od 38%.
Među proizvodima iz Srbije koji su najtraženiji na ruskom tržištu su i frižideri i zamrzivači proizvedeni u našoj zemlji, čiji izvoz beleži trostruki rast u odnosu na 2021. Izvoz smrznutog voća je lane bio dva i po puta veći u odnosu na prethodnu godinu, a porasla je i prodaja drvenog nameštaja za opremanje objekata. Rusi iz Srbije potražuju i mlečne proizvode, mladi sir i mlečne namaze, donji veš, kao i radnu i zaštitnu obuću i odeću.
– Rusko tržište i potrošači tradicionalno su blagonakloni prema srpskim proizvodima i pozitivno reaguju na specifičnost ukusa i kvalitet srpske hrane. Najveći potencijal za izvoz u Rusiju i devizni priliv tradicionalno beleže sveže, smrznuto i prerađeno voće i povrće, mladi sirevi i mlečni namazi, mesne prerađevine pripremljene na tradicionalan način, hrana za decu, sokovi, konditorski i ekoproizvodi – kaže Dejan Delić, direktor Predstavništva PKS u Moskvi za RT Balkan.
Ukupna makroekonomska nestabilnost, otežan devizni transfer sa Ruskom Federacijom, duplirani logistički, transportni i špediterski troškovi, rastuća inflacija i oscilacija kursa poprilično su otežali trgovinu domaćim privrednicima, ali izvoz većine proizvoda u Rusiju i dalje raste.
Kod poljoprivrednih proizvoda izuzetak su jabuke, čiji izvoz u Rusiju je smanjen za oko 23% i realizovan je u visini od oko 73 mil USD vrednosno, a 96.000 tona količinski, ali su one i dalje jedan od naših najtraženijih proizvoda na ruskom tržištu.
U PKS navode da je padu izvoza doprineo i višegodišnji, intenzivni program ulaganja u domaće zasade i supstituciju uvoza. Rusi su počeli sami da gaje jabuke, o čemu svedoči i značajan rast izvoza sadnica voćnih sorti iz Srbije u ovu zemlju u 2022. godini.
Višnje, sudeći po podacima PKS, a i na sreću srpskih poljoprivrednika, još nemaju dovoljno, pa je izvoz ovog smrznutog voća iz naše zemlje dupliran – do 16,5 hiljada tona i 27,6 mil USD izvoza u prošloj godini.
Kada je u pitanje voće, zabeležen je rast prodaje veći od 80% kod smrznutih borovnica i svežih šljiva, oko 40% kod krušaka, dok je rast izvoza nektarina nešto skromniji, od 10%.
S druge strane, sveže jagode beleže pad izvoza od oko 20%, a smrznute maline pad od oko 40% količinski, ali samo 12% vrednosno.
Rusija četvrti trgovinski partner
Delić napominje da je Rusija četvrta na listi zemalja sa kojom Srbija ima najveću trgovinsku razmenu, odmah iza Nemačke, Kine i Italije.
Pored svih ograničenja i otežanih uslova poslovanja, skoro u potpunosti blokiran devizni transfer, zahtevnu logistiku, višestruko poskupljenje transportnih troškova, zabrane i trgovinske sankcije prema Ruskoj Federaciji i restriktivne mere zapadnih zemalja, bilateralna trgovinska razmena i srpski izvoz u Rusiju beleže rast, kaže direktor Predstavništva PKS u Moskvi za RT Balkan i dodaje da Srbija primenjuje sve mere Evropske komisije po kojima je zabranjen tranzit, izvoz i svako drugo kretanje robe kroz EU, a koja je namenjena Rusiji i stoji na listi sankcija EU.
Delić napominje da do sada uvedena trgovinska ograničenja EU direktno utiču na pad izvoza pojedinih srpskih proizvoda. Do sada su to na svojoj koži najviše osetili proizvođači spoljnih pneumatskih guma, ambalažne hartije i kartona, centrifugalnih i cirkulacionih pumpi za grejne sisteme, numeričkih mašina za brušenje, hidrauličnih agregata i industrijskih boja i lakova.
Broj firmi koje izvoze u Rusiju udvostručen
Prema podacima PKS, broj izvoznika se tokom prošle godine gotovo udvostručio. Tokom 2012. godine je 57 firmi izvozilo proizvode i usluge u Rusiju, dok je prošle godine bilo čak 122 takvih firmi. Porastao je i broj uvoznika – sa 32 u 2021. godini na 50 u 2022.
Kompanije koje su izvozile robu u Rusku Federaciju, u 2022. godini, zapošljavale su 152.564 radnika u Srbiji.
Izvoz usluga u Rusku Federaciju u 2022. godini Srbija je realizovala u nivou od 582,7 mil EUR, što predstavlja rast koji je veći 2,3 puta (234%) u odnosu na prethodnu godinu. Posmatrajući ukupan plasman usluga iz Srbije od 11,9 mlrd EUR, plasman u Rusku Federaciju čini 5,25% izvoza usluga u svet – ističe Delić.
Koliko je za domaće privrednike značajno tržište Rusije ilustruje i podatak Narodne banke Srbije, koji pokazuje da je od 14. zemlje po rangu u izvozu 2017. godine, Rusija prošle godine postala peta zemlja na spisku onih kojima Srbija prodaje najviše usluga.
U PKS navode da međusobna bescarinska trgovina na bazi Sporazuma o slobodnoj trgovini za oko 99% roba ključna karakteristika saradnje sa Rusijom. Domaći privrednici u Rusiji prodaju proizvode višeg stepena prerade i dodate vrednosti, a na strani uvoza su prvenstveno energenti i sirovine. Saradnju dve zemlje karakteriše i dinamičan rast broja izvoznika i širenje lepeze proizvoda u izvozu.
– Deficit na srpskoj strani je zbog uvoza energenata u nivou od 60% do 80%. Ako bi se izuzeo uvoz energenata iz analize, Srbija beleži suficit u trgovinskoj razmeni – navode u Privrednoj komori.
U PKS ističu i izuzetan investicioni potencijal i ulaganje međunarodnih kompanija, koje privlači mogućnost bescarinskog plasmana proizvoda na tržište Ruske Federacije. Navode da je, posmatrajući samo prvih deset vodećih srpskih izvoznika u Rusiju, devet od njih kompanije i direktne investicije Evropske unije.
– Teritorijalna udaljenost, visoki logistički, špediterski i transportni troškovi, koji u velikoj meri utiču na finalnu cenu i konkurentnost proizvoda, oštra domaća i međunarodna konkurencija, specifičnost pravila usaglašavanja kvaliteta i deklarisanja proizvoda i ukupno posmatrano, sistem poslovanja ne umanjuju tražnju. Srpski proizvod jeste brend, cenjen i prihvaćen kao visokokvalitetan, ima tradicionalnog kupca. Ukupan utisak srpske poslovne zajednice je da bi trebalo taj trend održati, a da potencijali nisu ni izdaleka iscrpljeni – zaključuje Delić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
