Srbija bi ove godine mogla da ostvari dobru proizvodnju meda jer su uslovi cvetanja bagrema bili dobri. Izvoz je u prva tri meseca u odnosu na isti period prethodne godine najviše povećan u Italiju, Norvešku i Crnu Goru, a ukupno je iznosio 554 tone, u vrednosti od oko 3,5 miliona evra.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru ove godine otkupna cena meda iznosila je 588,17 dinara po kilogramu. Proizvođači med prodaju i na pijacama po skoro duplo višim cenama.
Proizvođač meda i član Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Olga Vladisavljević iz Petrovca na Mlavi rekla je da 400 košnica seli po Homoljskim planinama, a med prodaje na beogradskim pijacama.
– Bagrem je 1.300, livadski 1.000, a šumski 1.200 dinara. Bagrem je malo poskupeo jedino, a sve je isto kao prošle godine – kaže ona.
Proizvodnja meda u Srbiji u 2021. godini bila je za 70 odsto više nego 2014. godine, a izvezeno je 2.175 tona u vrednosti od 13,1 miliona evra.
Vladisavljević je rekla da med ne prodaje Pogonu „Naš med“ koji se bavi otkupom i izvozom, već da ima mušterije.
– Naš med prodajemo kod kuće i mahom na pijacama. Imamo naše mušterije, dugo se bavimo medom, 42-43 godine, taman za njh imamo – objašnjava ona.
Tehnologija pčelarstva u Srbiji napreduje što se vidi iz rasta broja košnica. Pčelari sada dobijaju subvenciju od države od 800 dinara po košnici, ali su za dalji razvoj tog sektora potrebne snažnije podsticajne mere.
U 2021. godini prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 976.000 košnica, što je za 44 odsto više nego 2014. godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
