U Evropi je sve podređeno punjenju skladišta gasa i nafte i ugovaranju struje. Obezbeđivanje energenata za zimu istovremeno prati sve veća neizvesnost snabdevanja i evropskog i američkog tržišta.
Havarija samo jednog američkog terminala za tečni gas i političke tenzije između Alžira i Španije podstakle su novu gasnu krizu i rast cena. Gas je ponovo 1.000 evra, a barel nafte 122 dolara.
Rusija je već obustavila isporuke za pet zemlja, a pitanje je šta će biti do zime. Brisel pokušava da obezbedi više gasa iz Egipta i Izraela. A računa da će 15 odsto potreba pokriti američkim tečnim gasom.
Zbog požara na jednom od sedam izvoznih američkih LNG terminala, obustavljne su isporuke do kraja juna, što doliva zabrinutost oko snabdevanja evropskog tržišta.
“LNG je odlična alternativa, međutim, na svetskom tržištu njega nema u onim količinama koje bi bile korisne i potrebne Evropi. LNG 10 do 12 odsto snabdeva svet svojom energijom, sada kada se desi havarija kao što je ova u Teksasu, iako je to mala količina, opet je velika šteta jer ni ta mala količina ne može da se dopremi do Evrope”, kaže Vojislav Vuletić iz Udruženje za gas Srbije.
Do sada nezabeleženu gasnu krizu u Evropi dodatno potresa politička zategnutost na relaciji Alžir–Španija. Alžir je suspendovao sporazum o saradnji sa Španijom od pre dve decenije, jer je podržala Maroko da zadrži vlast u Zapadnoj Sahari.
Jedan od najvećih snabdevača na španskom tržištu već je upozorio da će obustaviti isporuke ako gas budu prodavali drugim zemljama, a sada najavljuju i preispitivanje cena.
“Želimo da se što pre vratimo dijalogu i prijateljstvu koje narod Španije ima sa Alžirom i da se što pre vratimo normalnoj trgovini. Unilateralna mera koju je najavio Alžir, iako je usmerena na Španiju, utiče i na jedinstveno tržište i ekonomske odnose Evropske unije i Alžira”, kaže Žoze Manuel Albares, ministar spoljnih poslova Španije.
Problem gasa mogao bi da se prelije na snabdevanje strujom
Krajem aprila i Italija je potpisala sa Alžirom gasni ugovor kako bi umanjila zavisnost od ruskog gasa. Posledice političkih tenzije već se reflektuju na cenu gasa.
“Moraju da podignu cene jer je nestašica gasa, zabranjuje se uvoz ruskog gasa, istovremeno nema alternative. Alžirski gas koji gasovodom ispod Sredozemnog mora dolazi do Šanije je u količinama koje su za Španiju sasvim dovoljne”, kaže Vojislav Vuletić.
Problem alžirskog gasa mogao bi da se prelije na snabdevanje strujom, jer je samo Španija u prvom kvartalu iz gasnih centrala obezbeđivala 27 odsto električne energije. Da je neophodno ubrzati investicije, pokazuje primer Mađarske, koja najavljuje novi blok u nuklearki Pakš.
“Pravi građevinski radovi mogu da počnu pošto su dobijene sve neophodne dozvole Uprave za atomsku energiju. Gradimo nuklearnu elektranu Pakš kako bismo od 2030. mogli da se oslobodimo svih neizvesnosti na međunarodnom energetskom tržištu”, kaže Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.
U mađarskim skladištima Srbija od jula pravi zalihu gasa. A u nuklearki Pakš, koja je od naše granice samo 50 kilometara, mogla bi da ima i rezervu struje. Beograd i Budimpešta mogućnost saradnje u nuklearnoj energiji potvrdili su memorandumom koji je potpisan u petak.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
