SRBIJA – Ramonda je naizgled samo nežan ljubičasti cvet, specifičan po svojoj prirodi i simbolici koju ima za našu zemlju. Cvet feniks nadahnuo je, i inspirisao, pisanje teksta pesme „Ramonda“ autorke Teya Dore, koja je sinoć izabrana glasovima žirija i publike za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije u Malmeu.
Umetnici često pronalaze inspiraciju u prošlosti kako bi stvorili dela koja ne samo da oslikavaju istoriju, već i potiču promišljanje, dijalog i razumevanje današnjeg sveta. Kroz reinterpretaciju istorijskih tema, umetnost može pridoneti širenju znanja, osveštavanju i kritičkom razmišljanju o našoj prošlosti i sadašnjosti.
Prethodnih godina, na takmičenju za pesmu koja će nas predstavljati na Evrovizijskom takmičenju mogao se čuti zvuk etno melodija upakovan u rok i pop, ali iskustvo je pokazalo da se najbolje plasiramo kada je pesma prožeta upravo simbolikom koja predstavlja nas kao zemlju.
Muzika igra važnu ulogu u životima ljudi, ima dubok uticaj na različitim nivoima i služi kao sredstvo za socijalnu interakciju, kulturnu izražajnost i identitet mnogih zajednica i naroda. Ona može prenositi istoriju, tradiciju i vrednosti određene grupe ljudi.
Upravo reči pobedničke pesme, pokazuju kako može da se ilustruje deo istorije:
Nemam, nemam, nemam ja
Nemam mira, nemam sna
Ne da noć da dođe dan
Teško onom ko je sam
Kô pod vodom, tiho je sve
Vrištim, al’ se ne čuje
Iza gora beli sjaj, ja ne nazirem kraj
Ovo put je za ranjene
Diže se iz pepela
Jedna lila ramonda
Upravo je ova pesma uspela da spoji istoriju, identitet i da prenese tradiciju koja je stvorila kontinuitet i povezanost između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti na jedan sasvim nov način. Kroz stihove se jasno može primetiti simbolika koju ovaj redak i snažan cvet nosi u sebi. Oslikan jedan trenutak koji određuje tok. Kroz kontrast svetla i tame, pojedinac zatečen u noći koja nikako da prođe, bespomoćnost u trenutku puštanja glasa ne može da dopre do nikog. Kraj nije blizu iako sve deluje izgubljeno i završeno. Svetlost se uvek izbori sa tamom i nadvlada je, a to svetlo predstavlja nada, baš ta mala lila ramonda. Ljubičasti feniks se izdiže uz samo jednu kap vode i ponosno stoji uprkos svemu što ga je zadesilo, sadrži u sebi nesalomiv duh naroda koji se iznova diže iz pepela.
Nada koja se rađa, donoseći mir. Može biti izazovna u teškim situacijama, ali takođe može biti izvor snage, podrške i otpornosti kada se suočavamo s izazovima života. Nada je usmerena prema budućnosti, osećaj nade može biti podrška i ohrabrenje za sebe i druge. To može podsticati ljude da ostanu uporni, da se suoče sa izazovima i traže rešenja.
Svako od nas u sebi ima tu besmrtnu iskru. Besmrtnost koju i muzika poseduje, zvuk koji daleko dopire i dotiče svakog sa kim dolazi u kontakt. Ona može služiti kao veza koja spaja ljude različitih generacija te pruža osećaj kontinuiteta i stabilnosti. Može biti živa i evoluirati kroz vreme, prihvatajući nove ideje i prilagođavajući se promenama u društvu, sadrži vrednosti i moralne smernice koje su važne za određenu zajednicu koja nastoji promeniti svet na bolje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
