Radovi oko obnove manastira Hilandar skoro gotovi

BEOGRAD – Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar Milivoj Ranđić izjavio je danas da su, što se tiče obnove manastira, gotovo sve uradili, osim konaka iz kojeg je počeo požar, kao i konaka do njega.

On je za medije rekao da 19 godina za ovakve radove nije mnogo, jer se obnavljaju objekti od 14. do 19. veka i izrazio nadu da će iduće godine 4. decembra, na Vavedenje, slavu manastira, obnova biti završena.

Pre skoro dve decenije u plamenu je nestalo više od polovine zgrada srpske carske lavre.

Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije.
Ranđić je podsetio da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandar, a da je to više od 20 objekata, odnosno da je 54 posto korisne površine manastira izgorelo.

Ove godine navršava se 825 godina manastira Hilandar, i to je, kako ističe, ne samo manastir, nego jedina ustanova u našem narodu koja postoji bez ikakvog prekida toliko godina. Ranđić ukazuje da su ti ljudi koji su tamo, isto bratsvo, kao jedna porodica koja postoji 825 godina.

„Oni se bave očuvanjem, od svetosavskog tipika Hilandara, gde se u jednom članu jasno kaže kako se čuva Hilandar, kako se čuva nasleđe Hilandara. Sveti Sava to navodi. U suštini je to sve danas osavremenjeno, tako što danas imate i vatrogasnu brigadu Hilandara sa dva velika i jednim malim vozilom“, navodi Ranđić.

Prema njegovim rečima, Hilandar je najvredniji spomenik kulture, duhovno nasleđe srpskog naroda, međutim zvanično on je spomenik kulture Republike Grčke i vi o tome morate da vodite računa.

„Tu su sa nama i naši prijatelji Grci, postoji i grčka agencija „Centar za zaštitu svetogorskog nasleđa“. Neki od tih ljudi su otišli u penziju baveći se obnovom Hilandara“, naglašava direktor zadužbine.

Ističe da 19 godina obnove za ovakve radove nije mnogo iako su se svi nadali da to ipak neće preći 10 godina.

„Mi se nadamo da će iduće godine o manastirskoj slavi, to je 4. decembar, Vavedenje, biti pored slave i mala svečanost završetka obnove izgorelog dela“, poručuje Ranđič.

Pročitajte još:

Raspisani konkursi Disovog proleća

ČAČAK – Povodom 60. Disovog proleća, Gradska biblioteka grada Čačka koja i nosi ime Vladislava Petkovića Disa i Odbor Disovog proleća raspisali su konkurs za rukopis za prvu pesničku zbirku napisanu na srpskom jeziku, autora starosti do 31 godine. Pobedniku konkursa, koga će odrediti tročlani žiri pripašće plaketa „Mladi Dis” i pravo da mu Gradska […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.