Radoje je topom oborio neprijateljski avion nad Srbijom

BEOGRAD/KRAGUJEVAC – Radoje je zbog podviga odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređen je u čin kaplara

Na današnji dan 1968. godine preminuo je Radoje Ljutovac Raka, srpski artiljerac koji je topom oborio neprijateljski avion 1915. godine.

Radoje je ponovo stupio u vojsku kao artiljerac i učestvovao je u bitkama vođenim 1914. godine. Kada su 1915. Srbiju ponovo napale Austrougarska i Nemačka, Radoje je raspoređen u dopunski bataljon artiljerijskog puka “Tanasko Rajić” i dospeo u specijalnu jedinicu, novoformiranu Protivavionsku bateriju, koja se nalazila na Metinom brdu kod Kragujevca da bi od neprijateljskih aviona branila grad, Vojno-tehnički zavod i druge važne objekte.

Dana 30. septembra 1915. godine, pre podne, u jedinici Radoja Ljutovca data je uzbuna, jer je javljeno da se od Lapova prema Kragujevcu približavaju tri neprijateljska aviona. Kada su doleteli iznad Kragujevca, izbacili su 45 bombi, od kojih je 16 palo na Vojno-tehnički zavod, osam na železničku stanicu, a ostale po varoši. Na početku ovog rata srpska vojska nije imala protivavionsku artiljeriju, pa ju je pojava autrougarskih aviona naterala na improvizaciju. Na avione su srpski vojnici pucali iz pušaka i mitraljeza, ali bez uspeha.

Radoje je po naređenju komandira već bio kod svog topa. Taj top nije namenski bio napravljen kao protivavionski, već je to bio modifikovani turski top, zarobljen 1912. godine. Nanišanio je i opalio granatu u pravom momentu. Iz prve je pogodio avion, marke “ferman”. Neprijateljski avion je zadrhtao, iz njega je počeo da izbija dim i zatim se srušio na zemlju, u Ulicu prestolonaslednika Petra, pored kuće Obrena Jankovića.

Posle čestitanja na podvigu, komandir mu je dao konja kojim je Radoje odjahao u grad i došao do zapaljenog aviona. Zajedno sa avionom, tu su gorela i tela neprijateljskih pilota, i Radoje im je u stavu mirno salutirao i odao počast. Piloti su bili kapetan Fon Šefer i oficirski pripravnik Oton Kriš.

Građani su shvatili da je to artiljerac zaslužan za obaranje aviona i slavili su ga i čestitali mu. Stiglo je i zvanično priznanje, Radoje je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređen je u čin kaplara. Kasnije je na Solunskom frontu unapređen u čin narednika.

U jesen 1918. godine učestvovao je u proboju Solunskog fronta.

Pročitajte još:

Da li znate koja je najveća pomorska nesreća u istoriji?

Prenatrpan brod, ledena morska voda i tri sovjetska torpeda, glavni su krivci  za najveću pomorsku nesreću u istoriji. Iako možda ova tragedija nije najpoznatija, svakako je najveća, jer je u hladnim vodama Baltičkog mora stradalo 9.400 ljudi… Ova nezapamćena tragedija, potom je dobila naziv „Ledeni pakao na Baltiku“. Priča o najvećoj pomorskoj nesreći počinje 8 godina pre nego što se desila, kada je njen akter, nemački brod Vilhajlm Gustlof, porinut 1937. godine. Vilhajlm Gustlof u pogon je pušten 1937. godine kao putnički brod namenjen nacističkoj organizaciji „Kraft durč Freude“. Umesto imena Adolfa Hitlera, kako je prvobitno planirano, brod je na […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.