NOVI SAD – Pojam „kubikaš“ je najuže vezan za šire područje AP Vojvodine, a označava radnike koji su obavljali teške fizičke poslove.
U prošlosti pesak su na gradilište uglavnom prenosili kubikaši, a osim toga kopali su kanale ili nasipali zemlju na dolmama kraj reka i kanala.
U vreme dok nije bilo bagera i drugih mašina, kubikaši su ručno sa ašovima kopali zemlju, lopatama je tovarili na kolica sa jednim točkom i gurali do mesta gde su tu zemlju istovarali. Imali su ponekad i dvokolice koje je vukao jedan konj.
Za potrebe obavljanja svog posla, oni su poljoprivredne alate malo izmenili, pa su tako na ašov stavili opruge, produžili dršku lopate, a na lopati su napravili oštricu. Točkovi kubikaških kolica su bili veliki, a bočne stranice visoke, kako bi moglo da se utovari što više zemlje.
Rad im se merio po učinku, odnosno po količini iskopane zemlje ili peska, u kubnim metrima, pa otuda i naziv „kubikaši“.
Čak ni pojava bagera, rovokopača i drugih sličnih radnih mašina nije mogla da zameni radnika sa lopatom, mada je u velikoj meri uticala da posao kubikaša polako zamre. U današnjem svetu kada je veoma zastupljena upotreba mehanizacije na građevinskim projektima, možemo samo da se iščuđavamo kako je neverovatna količina zemlje pomerena ašovima, lopatama, kubikaškim kolicima i snagom ljudskih mišića.
Kubikaši su se posebeno pokazali krajem 19. veka, kada su tadašnje vlasti Austro-Ugarske organizovale regulaciju toka reke Tise izgradnjom nasipa, radi zaštite od poplava. U novije vreme, kod nas su najistaknutiji bili temerinski kubikaši, za koje kažu da su izgradili pola Novog Sada, Novog Beograda, kao i mnogobrojne bazene i stadione širom bivše SFRJ.
Kao što je rečeno Novi Sad u velikoj meri zahvalnost za svoj današnji izgled duguje između ostalog i kubikašima, koji su svojim radom takođe doprineli da se područje Malog i Velikog Limana zauvek otrgnu od ćudljivog Dunava i urede kao jedni od najlepših delova grada.
Za one koji ne znaju, Mali Liman obuhvatao je deo sadašnjeg centra i nalazio se između desne strane Bulevara Mihajla Pupina i nekadašnje pruge, dok se Veliki prostirao od obale Dunava do vijadukta Železničke stanice sa deset koloseka i parnim lokomotivama, smeštene na parceli današnje Limanske pijace.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
