Tužne vesti danas su stigle iz Hrvatske
Iz Hrvatske su danas stigle tužne vesti, o smrti Gorana Sobina.
Nekadašnji centar Jugoplastike preminuo je iznenada u 58. godini, a vest o njegovoj smrti brzo se proširila regionom, te šokirala javnost.
Tužne vesti veoma teško je podneo trener Božidar Maljković, koji je kao trener predvodio legendarnu generaciju Jugoplastike, čiji je Sobin bio član.
Maljković se od svog nedakašnjeg igrača i prijatelja oprostio potresnom porukom:
– Ljut sam!!!
Ko sam ja da se ljutim na Boga? Ipak, Sobinkov odlazak moram da mu makar malo zamerim. Taj preuranjeni poziv sebičan je prema nama ljudima. Zašto? Zato što nas je uskratio za najboljeg među nama. Ako bih morao da kažem nekom strancu šta je Dalmatinac ja nemam ni trunku dileme koga bih mu opisao. Blaga duša, tanana, a protiv najvećih takmaca dišpetan i nerazumno hrabar. Ribar da boljeg nema. Još uvek trošim njegovo domaće maslinovo ulje koje mi je, teško ovo pišem, prilikom našeg poslednjeg susreta poklonio. Faliće i nama, i moru, i maslinama. Faliće i Splitu, i Dalmaciji i košarci… Jebi ga!!! – rekao je legendarni Maljković, prenosi Blic.
Sa Sobinom, dosta vremena u dresu Jugoplastike proveo je i Dino Rađa, koji se takođe oprostio od saigrača.
– Nemojte mi ništa govoriti. Ne mogu da dođem sebi. Jutros kad sam se probudio mobilni je krenuo da mi zvoni,150 poziva i poruka. Bio mi je kao stariji brat. Goran je bio lik koji ni mrava ne bi zgazio. Njemu je samo bilo da ide da lovi ribu, da se bavi svojim kokoškama, svojim krompirima, maslinovim uljem. Pravio je i svoje vino. Živeo je zdravo celi život i sad se dogodi ovako nešto. U šoku sam – rekao je Rađa, prenosi “Indeks.hr”.
Da Sobin nije bio talenat kao Rađa ili Kukoč, kazao je i Dino, ali kako ističe, znao je igrati košarku, a za njega je činio mnoge velike stvari.
– Bio je zahvalan igrač. Nije možda bio talent kao Toni ili ja, ali bio je jak, nije se plašio nikoga. Imao je neverovatan uticaj na svlačionicu. Bio je jedan najboljih ljudi koje sam ikad upoznao. Toliko pošten, neiskvaren, iskren, dobar… Kao klinac, a Goran je bio četiri godine stariji od mene, došao sam na njegovo mesto. Mogao sam da očekujem svašta, da će biti ljut, da ću imati problema, ali dogodilo se sasvim suprotno. Prvi mi je čuvao leđa. Upravo je on čuvao najveće i najteže centre i zveri kao što su bili Noris i Megi. Baš zato da meni kao klincu bude lakše. Bio je zadužen za prljave poslove i odrađivao ih je savršeno. Izgledao je šlampavo, ali je bio strašan igrač. Znao je postići i preko 20, a opet, bilo je dana kad bi imao četiri poena i opet bi bio najbolji igrač na terenu. Imao je odraz od valjda 2,5 centimetra, ali se fantastično postavljao. Znao je igrati košarku – za kraj je rekao tužni Rađa.
