Puževi su se od davnina mogli naći na trpezi u nekim srpskim krajevima, uprkos uvreženom verovanju da je u pitanju pomodarstvo preuzeto iz zapadnih kuhinja. Posebno je zanimljivo što su se ubrajali u posnu hranu, pa su bili veoma popularni tokom velikog posta.
U knjizi „Srpske slave“, koju su 1988. izdali Grubačić i Tomić, navedeno je nekoliko vrsta jela od puževa. Tokom uskršnjeg posta, obično su se jeli prženi puževi. Za pripremu ovog jela potrebno ih je dobro oprati, te staviti u hladnu vodu, da im izađe sluz. Iz kućice se lako vade iglom, a zatim se odseku nepotrebni dijelovi, operu se opet hladnom vodom, posole, uvaljaju u brašno, pa isprže na zejtinu. Najčešće su se jeli u kombinaciji sa kiselom kašom.
Janija je popularno jelo koje se može spravljati sa različitim vrstama mesa, pa i sa puževima. Dobija se tako što se glavica crnog luka dobro usitni pa isprži na ulju, a potom se dodaju puževi. Sve vreme ih treba nalivati pomalo vrelom vodom, a pred kraj dodati nekoliko kašika pirinča. Kada se jelo zgusne, a pirinač bude kuvan, janija je gotova.
Najbrže i najjednostavnije je bilo oprane, očišćene i posoljene puževe uvaljati u brašno, pa nataknuti na žicu i peći – ovo jelo se zvalo ćevap ili ražnjić od puževa.
Naravno, svaka oblast je imala svoje specifičnosti. Tako, na primer, na Kosovu i Metohiji su puževi bili sakupljani dok su zatvoreni, a potom su pripremani posoljeni i pečeni ili je spremana „đuvečka“ od puževa, gde su se uz crni luk pekli pod vršnikom, odnosno sačem. U ovoj oblasti se smatralo da ko tokom posta jede puževe, ne može da se pričesti.
U Banatu je od puževa spravljana kavurma, a u nekom momentu su prestali da se koriste, te su nastavili da ih sakupljaju samo Romi, dok se na Fruškoj gori tradicija zadržala.
U okolini Pirota je od puževa pravljen paprikaš sa pirinčem ili su pečeni nanizani poput ražnjića, a za odstranjivanje sluzi su koristili kukuruzno brašno. U selu Ragodeš su pak, odbijali da ih jedu, ali su ih prikupljali za prodaju.
Seljaci iz okoline Zvornika su puževe jeli isključivo tokom posta, a sluz je odstranjivana sirćetom.
Ipak, nisu svi srpski krajevi blagonaklono gledali na ovu neobičnu namirnicu. Srbi iz Dalmacije su, za razliku od komšija Hrvata odbijali ovu vrstu jela sa gnušanjem. Ostao je upamćen stih: „Latini će izgubiti duše, jeduć’ žabe i balave spuže“. Isto važi i za Srbe iz Like, pa su se čak zbog konzumacije puževa rugali Bunjevcima, prenosi portal Agrosavjet.
U Banjanima i na Majevici puževe nisu hteli da probaju čak ni tokom velikih nestašica hrane, a slično je važilo i za žabe, insekte, rečne rakove i ptice.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
