MOSKVA – Jedna izjava ruskog predsednika Vladimira Putina tokom godišnje pres konferencije prošla je ispod radara, što i nije tako čudno jer je govorio puna četiri sata. Međutim, to ne znači da nije zanimljiva jer sugeriše, po svemu sudeći, značajnu promenu strategije ruske vojske u Ukrajini.
Naime, ruska vojska dosad se fokusirala na zauzimanje većih gradova, a sada su ruski vojni zapovednici, čini se, od Putina dobili naredbu da zaobilaze veće gradove i usresrede se na osvajanje što je moguće više teritorija, objavio je danas američki think tank Institut za ratne studije.
Rusi više ne osvajaju veće gradove, nego „kvadratne kilometre“
Naime, Putin se tokom svoje maratonske godišnje pres konferencije pohvalio napredovanjem ruskih snaga, za koje je rekao da napreduju „kvadratnim kilometrima“ duž linije fronta.
Takav opis ruskog napredovanja u Ukrajini, koje u poslednjih nekoliko meseci i ruski i ukrajinski analitičari opisuju kao najbrže u dosadašnjem toku rata, u direktnoj je suprotnosti s ranijim naglaskom na zauzimanje većih gradova, ističe ISW.
Treba se prisetiti i kako su nakon onog što Rusi zovu „oslobođenjem“ izgledali veći gradovi poput Mariupolja, Bahmuta i Avdijevke. Njih su ruske snage artiljerijom i vazdušnim napadima sravnile sa zemljom pre nego što su ukrajinski vojnici bili prisiljeni da se povuku.
Russian military personnel show the latest video from Bakhmut. The city was simply wiped off the face of the earth by people who know nothing but destruction.
Now, look at the city in which you live. Can you imagine the same destruction? Or do you think they won’t do the same… pic.twitter.com/oBMpYL8xXP
— WarTranslated (Dmitri) (@wartranslated) July 11, 2024
Američki analitičari tako navode da je Putin, po svemu sudeći, svojim vojnim zapovednicima naredio da odgode osvajanje strateški važnog grada Pokrovska na istoku Ukrajine i da se umesto toga fokusiraju na napredovanje po otvorenim područjima i preko manjih mesta.
Ruske snage su sada na oko deset kilometara od administrativne granice Donjecke i Dnjepropetrovske oblasti.
Zauzimanje cele Donjecke oblasti ostaje jedan od ključnih ciljeva Kremlja. Osvajanje značajne površine ukrajinske teritorije u Donjecku će Putin gotovo sigurno koristiti kao element propagande za demonstraciju uspeha ruske vojske na domaćem i međunarodnom planu.
Analitičari dodaju da bi organizovana operacija protiv dobro utvrđenih gradova mogla da usporiti tempo napredovanja, što je ključno za pokušaje Kremlja da demonstrira rusku nadmoć na svetskoj sceni.
Promena strategije je deo šire slike
Nije teško pogoditi zbog čega Putin želi da osigura maksimalne teritorijalne dobitke u narednih mesec dana, kao što je želeo i u prethodnim mesecima. Naime, 20. januara biće održana inauguracija Donalda Trampa, koji je u više navrata najavio da planira da okonča rat u Ukrajini, i to vršenjem pritiska na Ukrajinu, ali i Rusiju.
S obzirom na to da je Putinov osnovni uslov za početak pregovora o kraju rata uvažavanje teritorijalnih dobitaka njegove vojske u Ukrajini, jasno je da maksimiziranjem napredovanja na istoku Ukrajine želi da bude u što boljoj pregovaračkoj poziciji kad Tramp i zvanično postane predsednik SAD-a.
S druge strane, jasno je i da ne želi unedogled da odugovlači s ratom. Nekoliko njegovih ključnih izjava iz maratonske pres konferencije sugerišu da mu je dosta rata s Ukrajinom i da bi ga želeo da ga privede kraju. Iako je Putin autokrata, nije tajna da ne želi da se zamera ruskoj javnosti, ali ni elitama bliskih Kremlju do mere koja bi potencijalno ugrozila njegovu poziciju.
Odnedavno spominje kompromis
Verovatno je najjača reč koju je na pres konferenciji izrekao govoreći o ratu protiv Ukrajine „kompromis“. To je reč koju dosad nije spominjao.
I Putin i njegov portprol Dmitri Peskov neumorno ponavljaju da je Rusija spremna na mirovne pregovore, ali samo ako se prihvate ključni uslovi koje je postavio – pristanak Ukrajine i Zapada na proglašenu aneksiju četiri (delimično) okupirane ukrajinske regije (Donjeck, Lugansk, Zaporižje i Herson) te trajno odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO.
Putin je kompromis spomenuo odgovarajući na pitanje o potencijalnim razgovorima s budućim američkim predsednikom Trampom.
– Ako se sastanem s Trampom, imaćemo o čemu da razgovaramo. Rusija je otvorena za kompromis. Politika je umetnost kompromisa – utvrdio je Putin, dodajući da bi pregovori morali biti utemeljeni na „situaciji na terenu“, sugerišući da neće odustati od aneksije teritorija koje je njegova vojska osvojila u Ukrajini.
Bitna je slika prema ruskoj javnosti
Veliki broj pitanja na maratonskoj konferenciji odnosio se upravo na moguće pregovore o okončanju rata. S obzirom na to da se radi o i te kako koreografiranom događaju, i ta činjenica, ali i nedavna istraživanja javnog mnenja u Rusiji, sugerišu da je Rusima nakon gotovo tri godine i strašnih gubitaka dosta rata.
Putinova izjava na konferenciji, prema kojoj su ruske snage „blizu ostvarenja ciljeva u Ukrajini“, pokazuje da je i on svestan zamora ruske javnosti.
Sve to upućuje da je Putin svestan da rat u Ukrajini traje već predugo i da pokušava pre Trampove inauguracije da dođe u situaciju u kojoj bi s jedne strane bio u dobroj poziciji za pregovore, a s druge bi mogao umornoj ruskoj javnosti reći da se njegova avantura u Ukrajini, koju su Rusi platili desetinama, a možda i stotinama hiljada mrtvih, ipak isplatila.
