Nemačka je velesila u EU i po proizvodnji putera, ali on i u ovoj zemlji postaje sve skuplji. Najpre je bio razlog opšte poskupljenje, ali sad je problem i u mleku.
I u hrvatskim samoposlugama u pravilu vidimo i puter iz Nemačke već i zato što je ta zemlja najveći proizvođač putera u Evropskoj uniji. Po procenama evropske statistike, Hrvatska je ove godine do avgusta ponudila tržištu nešto preko 2.500 tona putera, Nemačka oko 130 puta više: 329.954 tona. S Nemačkom se još jedino mogu meriti Francuska (279.970 tona), Irska (189.260 tona) i Poljska (171.000 tona), dok Hrvatskoj jedina uteha može biti Kipar: podataka o proizvodnji putera tamo uopšte nema.
Ali ta dominacija na evropskom tržištu putera neminovno znači i da kad u Nemačkoj puter postane skuplji, dublje u džep moraju da posegnu mnogi u EU. A on je tu premašio i dosadašnji rekord iz avgustu 2023. za dobrih desetak centi i prosečna cena u samoposluzi je u Nemačkoj 2,39 evra za uobičajeno pakovanje od 250 grama. Potrošači u Hrvatskoj znaju da je tamo najmanje desetak centi skuplji, ali valjda i uvoznici žele tu da pokupe kajmak.
Kad se to sabere…
Hans Jirgen Suferlejn iz Udruženja proizvođača mleka Bavarske objašnjava kako je problem i neuobičajeno mali udeo masti u mleku – a to je puter. U načelu, udeo masti u mleku se menja tokom godišnjih doba, ali da je taj udeo još od februara ostao ispod normalnog nivoa je “atipično”, kaže ovaj proizvođač. Naizgled, to smanjenje ne izgleda veliko: između 0,01 i 0,04% i to na čitavom prostoru Nemačke. “A ako se to sve zbroji, onda je to jako puno”, objašnjava Suferlejn za ARD. To jednostavno znači da je potrebno više mleka za istu količinu putera.
Sve to je od izuzetne važnosti i za proizvodnju putera i za proizvodnju sira, a u Nemačkoj se cena putera tradicionalno utvrđuje na jednoj od dve “berze za puter”. Jedna od njih je u Kemptenu u Allgauu u Bavarskoj jer cena je uvek odnos ponude i potražnje. Tamo se već čitav vek uvek sredom sastaju predstavnici proizvođača i kupaca kako bi dogovorili okvir u kojem će biti cena maslaca. To nije diktat, niti obaveza, objašnjava Klemens Rik iz te berze za puter, “a te cene služe tek kao orijentacija za sve na tržištu. Berza ne određuje cene, ona ih samo konstatuje.”
Odličan pokazatelj čitavog poskupljenja
Koliko će koštati puter u prodavnici, to na kraju odlučuje trgovac. Naravno da na policama ima i vrsta putera daleko skupljih od proseka, baš kao što se u konkurenciji među trgovačkim lancima uvek nađu i “posebne ponude” ispod te cene. Ali upravo puter je prava poslastica i za potrošače i za stručnjake kako bi utvrdili opšti nivo cena. Jer koliko god mnogi veruju kako je jedan puter “bolji” od drugoga, njihov sastav i pakovanje od 250 grama je standard po kojem se i lako poredi nivo svih cena – Eva Stibner iz Instituta za ispitivanje tržišta u Kelnu zato puter uvrštava u “proizvode referentne cene”. A puter je postao – i ostao skup: biljno ulje je u poređenju s prošlom godinom postalo jeftinije 6,4%, brašno 8,8%, testenine 3,2%.
“Ako je puter skuplji, onda i potrošači imaju utisak kako je sve postalo skuplje”, kaže ova ekonomistkinja za DW. Zapravo, to je besmislica: mi ne trošimo toliko putera da bi nam promena njegove cene zaista ostavila golemu rupu u novčaniku, a cena maslaca čini samo 0,18% “potrošačke korpe” po kojoj se meri poskupljenje. Ali potrošači su gluvi na takve argumente jer za njih je najvažniji “osećaj” da je “sve postalo skuplje” – iako je ukupna stopa poskupljenja značajno pala i iznosi nekih 1,6%. A kad je reč o puteru, stanje neće postati bolje.
Pogoni nestaju
Jer iako je Nemačka velesila u proizvodnji mleka i putera u Evropskoj uniji, proizvođača i tu ima sve manje. Suferlejn kaže kako svake godine oko 4% proizvođača obustavlja proizvodnju i to traje već odavno. Najviše su pogođena seoska domaćinstva – ili “pogoni” s malim ili srednjim brojem krava jer je njihovo održavanje sve skuplje. To je rezultat i nacionalnih i evropskih smernica tako da je slično i u drugim zemljama EU. Kad je reč o Nemačkoj, jedna krava u štali gazdu košta 18 do 20 hiljada evra. A “malima” je to sve češće jednostavno previše.
Jedan od njih je i Georg Rot: on je već šesta generacija koja se u Untergrizbahu kod Pasaua u Bavarskoj bavi mlekarstvom i imao je pedesetak krava. Ali najnoviji propisi o držanju životinja ga nagone da sagradi novu, veću štalu za njih i to bi ga koštalo oko 1,2 miliona evra.
Zapravo je i njegova nećakinja, Veronika Bauer htela da nastaviti porodičnu tradiciju, ali su zajedno shvatili kako to više ne mogu finansijski izdržati. I ne samo finansijski: svaki poljoprivrednik zna kako stoka ne poznaje ni radne sate, ni nedelje i praznike – o godišnjem odmoru da ne govorimo. S krava su se prebacili na konje: tu su propisi mnogo blaži, a i tržište je sasvim drugačije. Tu najvećim delom sami mogu da odrede cene i ne moraju da strepe, koliko će im sledeći put ponuditi nakupac za njihovo mleko.
Kako do božićne torte bez putera?
I nisu jedini, tvrde u Udruženju proizvođača mleka u Bavarskoj: u čitavoj Nemačkoj je ove godine gotovo 100.000 krava manje nego što ih je bilo prošle godine.
To neminovno znači kako ni puter neće postati jeftiniji – a pogotovo sad, pred božićne praznike će to dobro osetiti i potrošači. Jer ni peciva ni kolača nema bez putera, a Saša Brej iz pekare Schaan u pokrajini Hesen već sad gleda gde da nađe povoljno puter za njihovu proizvodnju kolača. Ali jeftinog putera – nema. Zato i Brej veruje kako mu neće biti druge nego da i cene božićnih kolača ove godine budu za dobru četvrtinu više nego prošle godine, a i da će njegova ponuda biti manja.
