STARČEVO – Odavno je poznato da je zdravlje najveće bogatstvo. Imperativ je kako ga sačuvati, pogotovo danas. Bitan faktor na tom putu je, naravno, ishrana.
Proizvesti zdravu hranu san je mnogih porodica. Tom mišlju se, od pre nekoliko godina, rukovodila i Danijela Ratkov, dipl. hemičar iz Starčeva, sela nadomak Pančeva, kada je počela iz hobija da gaji mikrobilje.
Iako je odrasla na gradskom asfaltu, odabrala je život na selu u suprugovoj porodičnoj kući, gde su se odvajkada bavili poljoprivredom. Po prirodi znatiželjna, a veliki pristalica zdrave ishrane, odlučila je da sama proizvede zdravu hranu za svoju porodicu.
Pre nego što je napravila prvi korak, dobro se informisala. Ideja je bila da obezbedi zdravu hranu za porodicu, a prioritet da se dopada deci i da je rado jedu. Polako, na kuhinjskoj prozorskoj dasci, ideja je počela da živi. Vremenom se proizvodnja povećavala, jer su i drugi počeli da traže njihov zeleniš. Ratkovi su odlučili da polako ulažu u ovu proizvodnju, a trebalo je i opredeliti se da li će ovo biti samo hobi, ili posao od koga će živeti cela porodica.
Veliku podršku Danijela je dobila od supruga Nenada, mašinskog inžinjera, koji se ceo svoj radni vek bavio menadžmentom u velikim kompanijama. Pre dve i po godine odlučio je da počne novo poglavlje u svom životu i posveti se ovom poslu u potpunosti i tako realizuje svoje snove. Kako je odrastao na zemlji i rado pomagao i dedi i tati, izuzetno mu se dopala ideja da se više posveti uzgoju mikrobilja i klica na zdrav način, bez upotrebe hemije, kao i njihovom plasiranju na tržištu. Tako su snovi polako postajali stvarnost.
Poznato je da mikrobilje i klice u sebi imaju od 10 do 100 puta više hranljivih sastojaka nego klasično povrće. To su mladi izdanci klasičnih biljaka, najčešće starosti od sedam do 25 dana. Iako na prvi pogled deluju slično, ipak se razlikuju.
Naime, klice predstavljaju klijavo seme. Pri povoljnim uslovima bude se iz sna i postaju prava živa biljka. Koristeći hranljive materije uskladištene u semenu, embrion razvija svoju stabljiku. Klice rastu brzo i mogu se ubrati za sedam dana.
Za razliku od njih, mikrobilju treba od sedam dana do 21 dan za uzgoj. To su mladi izdanci biljaka, visine od pet do deset centimetara, intenzivnog aromatičnog ukusa, u raznim bojama i teksturama.
Najčešća razlika između klica i mikrobilja je u načinu proizvodnje. Mikrobilje se obično gaji na zemljišnom supstratu, ali može i hidroponski, a klice isključivo na starinski način, u vodi. Za razliku od klica, kojima je potrebno vrlo malo svetlosti, mikrobilje zahteva dosta svetlosti i dobru vazdušnu ventilaciju. Kada je reč o hranljivoj vrednosti, klice su prepune vlakana, proteina, esencijalnih hranljivih materija i enzima, a mikrobilje, iako je hranljivo, sve to ne poseduje.
Kod uzgajanja mikrobilja važno je nabaviti netretirano seme, organski proizvedeno i odgovarajući supstrat na bazi treseta. Najzdraviji je na bazi glistenjaka i belog treseta, koji ova porodica i sama priprema.
Proizvodnja se odvija u plasteniku veličine 10 m x 15 m, na uzdignutim lejama i na radnoj ploči stola. Kako je Danijela sklona traženju najboljih uslova za razvoj biljaka u plasteniku, pre četiri godine, na osnovu eksperimenata, zaključila je da su biljke gajene na prirodnoj svetlosti vitalnije, s izraženim ukusom i nutritivno bogatije u odnosu na one s veštačkom svetlošću.
Ovakvim zahtevima prilagodili su proizvodnju. To im je puno pomoglo da budu u korak s prirodom. Nabavili su sisteme za grejanje i hlađenje kako bi se biljkama obezbedila neophodna toplota, da bi nicale i rasle. Pošto je fokus u ovoj porodici na zdravlju, tako su i koncipirali proizvodnju. U proizvodnji se može krenuti s jednom vrstom ili više njih. Proizvodni ciklus se odvija obično po deset dana, zavisno od sortimenta.
– Blagodet ove proizvodnje je da tokom cele godine ima svežeg mikrobilja. U ponudi je 16 vrsta klica: brokoli, ječam, sočivo, pšenica spelta i oko 18 vrsta mikrobilja, među kojim su: rukola, slačica, brokoli, suncokret, razne vrste rotkve, grašak, kres salata. Pakovanja su od 55 do 75 grama. Najčešće se kupuju različite vrste, a koriste se u svežem stanju, kaže Ratkov.
Proširili su i proizvodni program sokovima od žitnih trava – ječma, pšenice, spelte, kojima se podiže energija, a preporučuju se zdravim ljudima, ali i onima koji imaju zdravstvene probleme. Sokići su spakovani u jednoj dozi, kako bi se lakše konzumirali i zadovoljili potrebe savremenog čoveka.
– S obzirom na to da potičemo iz ravnice, hteli smo maksimalno da iskoristimo ono što na ovim prostorima uspeva. Tako će se od ove godine u ponudi naći i fermentisani biosirevi, ukazuje Ratkov.
Reč je o dve grupe sireva. Jedni se prave od žitarica, a drugi od mahunarki. Krenulo se od durum pšenice i pasulja.
Sve te proizvode trebalo je objediniti pod jednim prepoznatljivim brendom i tako je nastala Grina – simbol zdravlja, a Ratkovi su napravili i sajt kako bi bili dostupniji potencijalnim kupcima i svima koji su zainteresovani da očuvaju svoje zdravlje. Fokus im je da svoju životnu filozofiju i način na koji uzgajaju biljke prenesu dalje, kako bi to postala vodilja na putu ka zdravijem načinu života.
To su prepoznali i mnogi kupci, prvenstveno oni koji vode računa o svom zdravlju, kao i oni koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme i pod terapijom su i potrebno im je popraviti imunitet.
Iako je mikrobilje na svetskoj restoranskoj sceni prisutno već pola veka, novina uvek ima. Ratkovi prate trendove na ovom polju i edukuju se na seminarima u inostranstvu, gde se zdravoj ishrani posvećuje veća pažnja.
U svetu je trend da zdrava hrana treba da bude ne samo zdrava nego i ukusna. To je i njihova ideja vodilja za dalji rad i opstanak.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
