BEOGRAD – Kako piše portal 24sedam, plenumi, navodno zamišljeni kao vrhunac studentske demokratije, postali su sinonim za haos, neefikasnost i međusobna prepucavanja.
Umesto da donose odluke i rešavaju probleme, plenumi se sve češće pretvaraju u scenu gde dominiraju sukobi, prazne priče i potpuna nemoć organizatora.
Bilo da se radi o Fakultetu muzičke umetnosti ili Fakultetu dramskih umetnosti, ili drugim fakultetima, studenti se žale na isti problem – odluke ne mogu da se donesu zbog nedostatka kvoruma, organizacija je haotična, a svaka diskusija se pretvara u besmisleno nadvikivanje.
Nedavni primer sa FMU samo je jedan u nizu.
Studenti koji su došli na plenum – čak i oni sa povredama – našli su se pred zidom jer nije bilo dovoljno ljudi da se sprovede glasanje.
„Pa vi mene baš lepo drkate! Na štakama sam došla na plenum”, očajnički je poručila jedna studentkinja, dok su drugi dodavali sarkastične komentare poput: „Svi smo izdrkani, koji smo tu.”
PLENUMI KAO TEATAR APSURDA
Ono što bi trebalo da bude mesto za donošenje ključnih odluka, često se pretvara u cirkus. Fizički obračuni, vređanja, alkohol, pa i droga – sve to postaje sastavni deo ovih okupljanja.
Studentski plenumi i protesti, koji su prvobitno predstavljeni kao okupljanja u znak sećanja na žrtve tragedije u Novom Sadu, sve više pokazuju svoje pravo lice – političku agendu i pokušaj destabilizacije zemlje kroz metode obojene revolucije.
Umesto iskrenog izražavanja tuge i solidarnosti, ovi skupovi postaju sredstvo manipulacije javnim mnjenjem, gde se tragedija koristi kao paravan za širenje političkih ciljeva određenih opozicionih struktura.
Jasno je da organizatore ne zanima istinska pravda niti iskreno odavanje počasti stradalima. Umesto toga, plenumi su pretvoreni u kontrolisane forume, gde se ne dozvoljava prisustvo onima koji se ne slažu sa stavovima male grupe organizatora. Svako drugačije mišljenje se guši, a učesnici koji pokušaju da iznesu alternativne stavove bivaju ućutkani ili izbačeni.
Situacija postaje još apsurdnija kada čak ni među istomišljenicima ne postoji jedinstvo – na pojedinim plenumima dolazilo je do verbalnih, pa čak i fizičkih obračuna između učesnika, što dodatno pokazuje da im nije stalo do žrtava tragedije, već do promovisanja političke agende i izazivanja haosa.
U ovom kontekstu, jasno se vidi obrazac koji se godinama ponavlja – zloupotreba društvenih nemira i tragedija kao alata za destabilizaciju vlasti i sprovođenje obojene revolucije, pod izgovorom „borbe za pravdu“, piše portal 24sedam.
