Da li znate šta je tačno ogovaranje? Ta aktivnost je postala toliko uobičajena i svakidašnja, da Američko udruženje psihologa za njega čak ima vlastitu definiciju. Naime, prema njihovom rečniku, ono se sastoji od svakog razgovora ili komunikacije o informacijama koje su neretko neutemeljene, a mogu biti dobronamerne ili zlonamerne. Smatra se da ogovaranje utiče na društveno zbližavanje, a navodno ima i veliki uticaj na prenošenje i jačanje kulturnih normi.
– Ljudi ogovaranje često pokušavaju da definišu kao negativnu ili zlonamernu raspravu o drugim ljudima, ali to je samo međusobno deljenje društvenih informacija – objašnjava psiholog Dejvid Laden. On je za portal „Everyday Health“ izjavio da je ogovaranje prema klasifikaciji svaki razgovor koji vodimo o ljudima kad oni nisu prisutni.
Ogovaranje nije nužno negativno
U istraživanju čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Social and Psychological Personality Science“ istraživači su odlučili da otkriju koga ljudi najviše ogovaraju. Otkrili su da je u grupi od 467 učesnika oko tri četvrtine tračeva bilo neutralno i pomalo dosadno, a ne isključivo pozitivno ili negativno.
– Mi smo društvena bića i moramo znati šta se događa u našem društvenom okruženju, pa je ogovaranje u tom slučaju od velike pomoći. Ne moramo se s nekim direktno sresti da bismo imali neku ideju o tome kakav je jer nam drugi ljudi pričaju o svojim iskustvima s njim – kaže Laden.
Ogovaranje može imati prednosti
Istraživanja sugerišu da ogovaranje može pomoći u izgradnji društvenih veza i učenju kroz iskustva drugih ljudi. Naime, kada međusobno delimo važne informacije o sebi ili drugim ljudima, osećamo se korisno i to nam može pomoći u izgradnji odnosa s drugima.
– Razmena tračeva može međusobno povezati ljude, pa je posebno privlačna upravo onima koji se žele povezati sa svojom okolinom. Upravo ogovaranje podstiče komunikaciju i zbližavanje, a nebitno je da li reč o pozitivnom ili negativnom razgovoru – naglašava Stefan Bening, profesor psihologije na Univerzitetu u Nevadi.
– Takođe smo privučeni tračevima iz nekih ne baš sjajnih razloga. Deljenje „sočnih“ tračeva, odnosno informacija koje štete ili ocrnjuju osobu o kojoj se govori, takođe je oblik relacijske agresije jer na neki način direktno napada društveni položaj ljudi – dodaje Bening.
Postoje različiti motivi za ogovaranje
Studija objavljena u časopisu „Frontiers in Psychology“ potvrđuje upravo to. Naučnici koji su se bavili proučavanjem ogovaranja identifkovali su šest različitih motiva za ogovaranje. To su prikupljanje i provera informacija, izgradnja međusobnih odnosa, zaštita samoga sebe, društveni užitak i negativan uticaj.
I dok je negativan utiaj, tačnije isticanje nečijih loših strana i omalovažavanje, bio jedini motiv nekim ljudima, rezultati su ipak pokazali da je takvih slučaja najmanje. Prikupljanje i potvrđivanje informacija o osobi koja se ogovara bili su najčešći motivi ogovaranja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
