Poremećaji lićnosti ne dijagnostifikuju se sve do odrasle dobi, najviše zato što deca i adolescenti još uvek razvijaju ličnost. U tim područjima, poremećaji se mogu dijagnostifikovati na temelju dugotrajnih, doslednih obrazaca ponašanja.
Međutim, neka deca već u ranijoj dobi mogu pokazivati određene zabrinjavajuće pokazatelje koji ukazuju na to da bi u budućnosti mogli razviti narcisoidne osobine. Licencirana profesionalna savetnica, Džejmi Kenon, izdvojila je nekoliko najčešćih pokazatelja na koje roditelji treba da obrate pažnju.
Odbijanje priznavanja grešaka
Deca se, baš kao i odrasli, bore sa suočavanjem s manje poželjnim aspektima svog ponašanja. To je normalno i očekivano s obzirom na to da odrastaju, ali kada to ponašanje postane takvo da odbijaju da priznaju bilo kakve vlastite negativne postupke, to može da bude razlog za zabrinutost.
Kenon ističe da bi se „dete s narcisoidnim sklonostima moglo predstavljati kao da nikada ne oseća krivicu ni u jednoj situaciji. Mogu čak da odbiju da preuzmu odgovornost čak i u onim situacijama u kojima je očigledno da su krivi. Priznanje da su mogli učinkovitije da reše situaciju za njih je nedopustivo. Njihov fokus je uvek na onome što su drugi učinili pogrešno.“
Isto tako, deca s narcisoidnim sklonostima mogu dosledno da poriču bilo kakve negativne aspekte sebe. Ne veruju da bi se išta moglo i trebalo poboljšati u njihovom karakteru te obično jako loše reaguju ako neko želi da razmisle o svom ponašanju, prenosi Psychology Today.
Nedostatak empatije
Za decu koja ne žele ili jednostavno ne razumeju emocije drugih oko sebe, moglo bi se reći da pokazuju narcisoidne osobine. Savetnica objašnjava da „nedostatak empatije izgleda kao spremnost da povrede druge bez reakcije, a moglo bi da postoji i vreme kada tuđa bol deci zapravo daje osećaj zadovoljstva“.
Deca kojoj nedostaje empatije, svojim prijateljima neće pružiti podršku u važnim trenucima. „Ovakva deca neće doći do povređenih prijatelja, a neka će se čak i nasmejati u takvim situacijama. Takođe, obično neće plakati na tužne filmove zbog kojih mnogi liju suze, a osećaće se prijatno kada vide da su drugi oko njih tužni i plaču“, dodaje ona.
Povećanje egocentričnog ponašanja kada nisu u „centru“ pažnje
Deca s narcisoidnim ličnostima obično uživaju u pažnji, bilo to kroz postignuća ili jednostavno unutar svoje grupe prijatelja, prenosi Psychology Today. Ono što njihovo ponašanje izdvaja i čini zabrinjavajućim jeste što se događa nakon što oni nisu više tema razgovora, odnosno kada se „reflektor“ s njih prebaci na nekoga drugog.
Ako deca pokazuju narcisoidne ličnosti, postaće sebična i vrlo neprijatna nakon što prestanu da budu u središtu pažnje. Takvim će ponašanjem pokušati da vrate pažnju na sebe, bez razmišljanja o tome kako time utiču na druge.
Netrpeljivost prema tuđim greškama
Zbog sve većeg uverenja da su superiorna, deca s narcisoidnim ličnostima često mogu da budu netolerantna prema bilo kojoj uočenoj slabosti drugih. Nemilosrdno mogu da zadirkuju svoje vršnjake i da se fiksiraju na tuđe mane, umanjujući pritom vlastite nedostatke.
Deca koja o sebi misle da su najbolja, nedopustivo trpe i tolerišu greške koje rade ljudi oko njih. Kako objašnjava savetnica, narcisi „imaju tendenciju da budu neoprostivi čak i za najmanji pogrešan korak i od drugih očekuju mnogo više nego što očekuju od samih sebe“.
Netolerancija prema tuđim perspektivama
Većina dece osećaće frustraciju kada njihovi vršnjaci ili drugi oko njih izražavaju drugačija gledišta od njihovih, ali obično se mogu složiti u tome da se ne slažu i da nastave dalje normalno da funkcionišu. Međutim, deca s narcisoidnim osobinama imaju tendenciju da nameću svoje stavove drugima bez poštovanja prema alternativnim mišljenjima.
Njihovo ponašanje moglo bi da izgleda kao da drugima uporno žele da dokažu zašto greše, te pokazuju veliko nezadovoljstvo kada se neko ne slaže s njihovim mišljenjem. Biće u čudu što neko razmišlja drugačije od njih, prenosi Psychology Today.
Nesrazmeran bes
Kenon zaključuje da „deca s narcisoidnim sklonostima mogu da reaguju na neprijatne situacije izlivima besa koji su nerazmerni onome što se događa.
Mogli bi da se obruše na druge bez ikakvog okidača, da reaguju na vlastite uznemirujuće emocije eksplozivnim besom i da pobesne na male provokacije“
Pročitajte još:
