Vaspitanje je individualna stvar, ali uvek postoje osnovna pravila koja treba da se slede
Roditeljima se serviraju beskrajna pravila i neželjena mišljenja o tome šta da rade, a šta ne, sa svojom decom. Ali istina je da nema priručnika.
Svako dete je drugačije, svaki roditelj je drugačiji i ono što vam trenutno odgovara može se menjati iz dana u dan.
– Roditelji ne bi trebalo da se osećaju kao da rade nešto pogrešno. Sve je pokušaj, nikad greška. Nijedan roditelj ne želi da mu se sudi. No, kao dečji psiholog, moram da napomenem da postoje sjajne tehnike u psihologiji koje vam mogu pomoći i ukazati šta treba i šta nikada ne treba da radite – navodi Šari Rodžers, lincencirani klinički psiholog i socijalni radnik, a prenosi „MSN“.
1. Ne devalidirajte njihove emocije
Ovo se obično dešava kada se deca „zaključaju u svoj svet“ i roditelji ne znaju kako da se postave.
Na primer, možda su besni jer moraju da pospreme svoje igračke pre nego što odu u park, a vama, kao roditeljima, to deluje bezazleno ili bezobrazno, pa na tu emociju reagujete burno ili ne reagujete uopšte.
– Ako nas je klinička psihologija išta naučila, to je da je izuzetno važno validirati dečju emociju, koliko god ona bila, naizgled, neopravdana. Ukoliko je vaše dete uznemireno, nemojte da reagujete istom emocijom, umesto toga kažite nešto poput: „Vidim da se osećaš frustrirano i ljuto i to razumem, ali i dalje moraš da pospremiš igračke ako želiš da krenemo u park“ – objašnjava Rodžers.
Ako deca odrastaju bez osećaja da su njihove emocije potvrđene — uključujući i one negativne, to može dovesti do stanja koje prouzrokuje da ne veruju svojim osećanjima, ne znaju da li su validna. Na primer, toj deci je možda teško da prepoznaju da ljutnja ne mora da se pretvori u udaranje ili vikanje.
2. Ne potcenjujte njihovo „specijalno vreme“
– Šta je tačno posebno vreme? To je samo pet minuta tokom kojih se igrate sa svojim detetom i fokusirate se na ono što ono želi da radi – govori psihološkinja.
Tokom posebnog vremena ne treba postavljati previše pitanja ili pravila. Tada je važno da fokusiranost bude stoprocentna.
– Ne učite ih ničemu, ne podučavajte, prosto, samo se zabavljajte kao da ste i vi dete – ističe ona.
3. Držite se postavljenih limita
Upornost, predvidljivost i poštovanje pravila su ključne tri komponente za stvaranje discipline.
Kada je reč o postavljanju pravila za rutinu odlaska na spavanje ili vreme koje provode ispred ekrana, ključno je da roditelji budu dosledni i predvidljivi, što znači da je ograničenje ili vreme za spavanje uvek isto i „nećete ponekad sprovoditi pravilo, a drugi put ne“.
– Ukoliko se dete opire pravilu ili nije sigurno u vašu upornost, dodavanje podsetnika u stilu „imaš još pet minuta pre nego ti istekne vreme“ – pomaže. Takođe, ukoliko dete ne ispoštuje pravilo, mora da snosi konsekvence. Stalno govorim roditeljima da ispoljavanje moći nije rešenje, ali svako pravilo ima izuzetak, a izuzetak su vreme za spavanje, vreme provedeno ispred ekrana i vreme kada se ide u školu – navodi Šari.
4. Pazite kako pričate o hrani
– Kao neko ko je video mnogo poremećaja u ishrani kod mladih ljudi, nikada ne pričam o dijeti. Nikada – posebno naglašava psihološkinja.
U njenom domu zna se šta je zdravo, ali nijedna hrana nije okarakterisana kao „zla hrana“.
5. Ne pokrećite važne razgovore pred spavanje
Iako deca najviše vole da se poveravaju roditeljima pred spavanje, to nije preporuka lekara, s obzirom na to da emotivna regulacija ne funkcioniše najbolje kada je dete umorno.
– Najbolje je reći: „Ovo što si mi rekao je tako važno. Razgovaraćemo o tome ujutro. Hajde sad u mislima da se prebaciš na neku lepšu temu i zaspiš“. Tada mu pročitajte knjigu ili pevajte pesmu, barem ja tako radim – za kraj navodi Šeri.
Medicina je utvrdila da deca bolje rešavaju probleme kada su nahranjena, odmorna i vitalna.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
