“Prvomajski uranak” već decenijama se upražnjava kod nas, a da li znamo kako je zapravo nastao?
Međunarodni praznik rada se obeležava 1. maja već preko sto godina i okuplja radnike, u prošlosti u borbi za bolje uslove rada, a danas najviše za zabavu i okupljanje u prirodi. Pojam „prvomajski uranak“ podrazumeva izlet u prirodu u ranim jutarnjim časovima, roštilj, piće i druženje. A, da li znate kako je taj običaj nastao?
Prvi maj, odnosno Međunarodni praznik rada, jedan je od najrasprostranjenijih praznika na svetu. Obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije maja 1886. godine, kad su radnici u Čikagu stupili u štrajk. Tada je na ulice izašlo skoro 40.000 pripadnika radničkog pokreta. Oni su svoje zahteve simbolično istakli u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulture. U našoj zemlji, ovaj praznik je prvi put obeležen 1. maja 1893. godine velikim protestima u Beogradu.
U godinama komunizma, nakon 1945, Međunarodni praznik rada postaje državni praznik i od strane države se promovišu Prvomajski uranci, kojim je zamenjena tradicionalna proslava Đurđevdana i đurđevdanskog uranka. To je pored ideološke imalo i antireligijsku komponentu u skladu sa državnom doktrinom i ideologijom tog vremena.
Proslava 1. maja kao praznika rada počela je i pre Drugog svetskog rata, ali ne kao narodni običaj već od strane „radničkog pokreta“ po uzoru na to kako se praktikovalo u Sovjetskom savezu.
Proslava tog dana na našim prostorima bila je prisutna i u prošlosti, ali ne kao Praznik rada. Ritual „uranka“ preuzet je iz različitih kultura i povezan sa dočekom proleća. Etnolozi objašnjavaju da je običaj preuzet iz srednje Evrope kao prvi dan proleća kod nemačkog, mađarskog i slovačkog naroda u Vojvodini. Na taj dan se seklo i ukrašavalo Majsko drvo. Slične običaje su preuzeli i Srbi koji su dolazak proleća dočekivali Đurđevdanskim urankom.
Ova tradicija je trajala više od dve hiljade godina, čak i pre nego što su Srbi primili hrišćansku veru. Praznik, koji je duboko ukorenjen u srpskom narodu nisu uspeli da iskorene mnogi osvajači, ali komunisti jesu, pa su đurđevdanski uranak zamenili prvomajskim urankom. Danas su Srbi jedini narod na svetu koji 1. maj, Međunarodni praznik rada, proslavlja u prirodi, uz roštilj, a ne kao svi drugi narodi u atmosferi proslave prava radnika, uz sindikalna okupljanja na trgovima.
Takođe, u srpskoj tradiciji postojao je običaj Đurđevdanskog uranka kao prvog dana, odnosno početka proleća. U tradicionalnoj, agrarnoj kulturi, Đurđevdan je doživljavan kao početak letnje polovine godine. Tog dana kuće su kićene zelenilom a obavljale su se i brojne „magijske radnje“ u vezi sa zdravljem stoke. Narodni praznik Đurđevdan vezuje se za mnoge prelazne periode, kao prekretnica koja najavljuje povoljniju budućnost.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
