PANČEVO – U Pančevu se obeležava stogodišnjica od prvog civilnog noćnog leta u svetu. On je ostvaren u noći između 9. i 10. septembra 1923. godine na relaciji Pančevo – Bukurešt.
Tim povodom organizovana je izložba maketa, ali i takmičenje maketara uz prateća predavanja o pančevačkom aerodromu i prvom noćnom letu.
Na izložbi i na takmičenju maketara posetioci će danas imati prilike da vide makete aviona koji su leteli iz Pančeva pre jednog veka, i da saznaju sve o ljudima i događajima koji su postali deo svetske istorije vazduhoplovstva. Posetioci će moći da čuju zašto je voz u to vreme bio brži od aviona, kao i zbog čega su se čobani i piloti sporili tih davnih dana u Pančevu.
Prvi međunarodni noćni let putničkog saobraćaja na svetu osvaren je u noći između 9. i 10. septembra 1923. godine, na relaciji Pančevo-Bukurešt, avionom Kodron C-61 F-AFCP.
Francusko-rumunska kompanija, poznatija kao Franko-Rumen (osnovana 1920. godine), u želji da ostvari vremensku prednost nad vozom, čuvenim Simplon Orijent ekspresom, odlučila je da se te daleke 1923. godine oproba i da pokuša da izvede i prvi noćni let koji je podrazumevao i vrlo visoki rizik.
Do tada su avioni polazeći iz Pariza uspevali da u toku dana stignu do Pančeva, ali je pravljena pauza tokom noći da bi se sutradan nastavljao dnevni let za Istanbul.
Simplon Orijent ekspresa je vozio i danju i noću bez prekida, tako da je Orijent ekspres razdaljinu od Pariza do Istanbula prelazio za nešto manje od četiri dana i stizao u Instanbul pre aviona (zbog predviđene noćne pauze). Ali, tog septembra 1923. godine, dogodiće se revolucija u svetskom vazduhoplovstvu, jer će se prvi noćni let na svetu dogoditi upravo u Pančevu.
Promocija knjige “Aerodrom u Pančevu” autorke Dragane Ružić, održaće se danas, 9. septembra u 12 sati u Narodnom muzeju Pančevo u okviru pratećeg programa takmičenja maketara 10. Aleksić kup u organizaciji Maketarskog kluba „Dr Vladimir Aleksić“ iz Pančeva.
U svojoj novoj dopunjenoj knjizi „Od slave do zaborava (100 godina aerodroma u Pančevu)”, autorka Dragana Ružić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, navodi kako je kompanija Franko-Rumen planirala da izvede rizične noćne letove od Pariza do Strazbura u dužini od 410 km i od Beograda do Bukurešta u dužini od 600 km, s tim što je ovaj drugi let bio prioritetan.
„To je za nas pitanje života ili smrti, budući da svake noći gubimo prednost što je danju steknemo nad železnicama i brodovima” (Egziperi, Noćni let).
Prvi međunarodni noćni let putničkog saobraćaja na svetu osvaren je u noći između 9. i 10. septembra 1923. godine, na relaciji Pančevo-Bukurešt, avionom Kodron C-61 F-AFCP.
Avion je imao tri motora Hispano-Suiza 8A 180CV, leteo je brzinom od 115 km na čas i mogao je da primi 10 putnika i jednog mehaničara. Ovim letom, aerodrom u Pančevu ušao je u istoriju svetske avijacije, a avijatičar koji je pilotirao prvim noćnim letom, francuski pilot Klod Borgar, kasnije je proglašen i Vitezom francuske Legije časti.
U svojoj letačkoj beležnici Klod Borgar je zapisao da je prvi noćni let trajao pet sati i 10 minuta. Autorka Dragana Ružić u svojoj knjizi opisuje i kako je avion bio modifikovan zbog bezbednosti noćnog leta: „uvedeno je električno osvetljenje kabina, električno grejanje i radio, ugrađena su crvena i plava svetla na prednjem i zadnjem delu aviona, kao i prvi goniometri u istoriji svetskog vazduhoplovstva; postavljena su dva reflektora na prednjem delu aviona, a sam avion je bio opremljen raketama koje su ispaljivane da bi osvetlele poletno-sletnu stazu“.
Ugovor između kompanije Franko-Rumen i tadašnje Kraljevine SHS sklopljen je 30. januara 1923. godine, kada se naša država obavezala da će izgraditi aerodrom i dati ga na besplatno korišćenje kompaniji Franko-Rumen, a zauzvrat kompanija je preuzela obavezu održavanja redovne linije osim u zimskim mesecima (od polovine novembra da kraja marta), kao i obavezu zapošljavanja naših ljudi koji će biti uključeni u administrativne i tehničke poslove.
Nakon sklopljenog ugovora Francuska šalje tim vazduhoplovnih stručnjaka koji su se nakon obilaska terena u široj okolini Beograda, opredelili da novoizgrađeni aerodrom bude smešten u obližnjem gradu Pančevu, kao privremeno rešenje za uspostavljanje aeroplanske stanice dok se ne izgradi beogradski aerodrom.
Februara iste godine, Senat grada Pančeva donosi odluku da se za potrebe izgradnje aeroplanske stanice dodeli zemljište pašnjaka pored Jabučkog rita u dužini i širini od 500 metara, ali uz uslov da pašnjak i dalje bude korišćen kada avioni ne budu bili na pisti. Zamislite samo tu scenu u kojoj čobanin tera svoje ovce sa pašnjaka jer se približava avion?
Izabrani teren je uskoro pretvoren u aerodrom otklanjanjem manjih neravnina, obeležavanjem poletno-sletne i prilazne staze, izgrađene su bile i drvene barake za prijem i otpremu putnika, robe i pošte, a takođe su podignuti i hangari od šatorskog platna za smeštaj i popravku aviona. Obezbeđena je bila i telefonska i telegrafska veza na budućem aerodromu. A nabavljen je i automobil koji je prevozio putnike.
Prvi avion kompanije Franko-Rumen SPAD 56S sleteo je u Pančevo 25. marta 1923. godine, čime je uspostavljena redovna linija Pariz-Istanbul, preko Strazbura, Praga, Beča, Budimpešte, Pančeva i Bukurešta. Ovim letom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kako za medije kaže Zorica Janković, istoričarka i kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije, po prvi put je bila uključena u sistem vazdušnog saobraćaja i to samo nekoliko godina nakon otvaranja prve redovne linije vazdušnog saobraćaja na svetu.
Kompanija Franko-Rumen želela je da prestigne voz Simplon Orijent-ekspres koji je pomenutu razdaljinu prelazio za 75 sati, pa je svoje putnike Franko-Rumen htela da privuče time što će vremenski skratiti let. Stručnjaci kompanije Franko-Rumen nakon detaljnih analiza dolaze do sledećeg plana leta: Putnici prvi deo puta od Pariza do Strazbura prelaziće vozom (polazak je bio predviđen u 20 časova iz Pariza, a dolazak u Strazbur u 3 sata i 30 minuta izjutra). Drugi deo puta, od Strazbura do Istanbula putnici će putovati avionom koji je iz Strazbura kretao oko 4.15 ujutru, a dnevni let od 1409 km se završavao sletanjem na pistu u Pančevu. Ali tek tada avantura je počinjala jer se odmah nakon sletanja predviđao noćni let iz Pančeva.
Prvi noćni let u istoriji civilnog vazduhoplovstva, koji se dogodio u noći između 9. i 10. septembra 1923. godine preko aerodroma u Pančevu ne bi bio moguć bez ozbiljnih priprema i noćnog navođenja duž trase kroz Rumuniju i na aerodromima.
U časopisu „Filatelista” (iz aprila 1984. godine, broj 200), nailazimo na podatke kako je inženjer Leplanke obezbedio farove tipa Barbier-Benard koji su bili postavljeni na rastojanju od 30 km jedan od drugog i automatski se palili u određeno vreme.
Reflektori su bili postavljeni na drvena postolja visine šest metara. Na aerodromu u Bukureštu (Baneasa) i na aerodromu u Pančevu postavljeni su takođe bili pokretni reflektori Sauter-Harle koji su obezbeđivali osvetljavanje terena, pogotovo trouglaste zone duge 200 metara, sa osnovicom od 100 metara. Ti pokretni reflektori bili su postavljeni u prikolicu koju je vukao traktor i koja je pomerana u skladu sa pravcem vetra da bi se obezbedilo osvetljenje u željenom pravcu za ateriranje aviona.
Da bi se izbegao potencijalni kvar motora avioni su bili opremljeni sa više motora umesto dotadašnjih jednog ili dva. Kompanija Franko-Rumen naručila je četiri aviona trimotorca Kodron C-61. Noćni letovi na ovoj relaciji, nastavljeni su i u narednim danima: 14, 18, 22, i 27. septembra 1923. godine. Na svim pomenutim letovima pilotirao je Klod Borgar, pionir prvog noćnog leta iz Pančeva.
Deset dana nakon istorijskog prvog noćnog leta. 20. septembra 1923. godine francuski avijatičari Moris Noges i Luj Gidon, otvaraju i prvu redovnu noćnu liniju vazdušnog putničkog saobraćaja u svetu na istoj relaciji Bukurešt-Pančevo/ Pančevo-Bukurešt.
Dragana Ružić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu kaže da je ostalo zabeleženo da su Moris Noges i Luj Gidon 15. septembra 1923. godine, polazeći iz Bukurešta nadletali terene prema Jugoslaviji kako bi proverili bezbednost terena za naredne noćne letove.
U svojoj letačkoj beležnici Moris Noges je zapisao: „Na svakom terenu, sa svih strana horizonta dotrčavalo je na stotine seljana u svojim velikim izvezenim košuljama, nikada ranije nisu videli avion”.
Pilot Luj Gidon je takođe zapisao u svojoj knjizi Souvenirs de la Franco-Roumaine (Sećanja na Franko-Rumen), da je tada broj putnika ka Orijentu gotovo na svim linijama bio veći nego ka Parizu. Razlog za ovakvu disproporciju Gidon je nalazio u većoj otvorenosti zapada ka modernim prevoznim sredstvima, nego što je to bio slučaj na istoku. Uvek je bilo putnika na liniji Prag-Varšava i na relaciji Pariz-Pančevo-Bukurešt, a skoro nikada obrnuto.
Prevoz je bio obavljan i avionima Potez VII ili Potez IX u zavisnosti od toga da li je bilo potrebno avion „straga nadomestiti tovarom u nedostatku putnika”. Te „nepostojeće putnike” menjao je tovar u vidu vreća sa peskom koje su se praznile u Pragu ili Bukureštu, jer su u povratku prevoženi putnici. Kasnije su ove vreće zamenjene ciglama koje su se istovarivale po sletanju na aerodrom, a još kasnije su iste korišćene za izgradnju objekata na nekim stanicama, poput Praga.
Avionska linija koja je uključivala sletanje na pančevački aerodrom trajala je do 25. marta 1927. godine kada je otvoren aerodrom na Bežaniji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
