Prvi biodistrikt u Srbiji – zajedništvom do ostvarenja potencijala

Pojam biodistrikta odnosi se na održivi koncept koji podrazumeva snažnu teritorijalnu umreženost i saradnju ključnih aktera u proizvodnji hrane. Srbija može da se pohvali time da će biti prva zemlja u jugoistočnoj Evropi u kojoj će ovakav koncept uskoro postati stvarnost.

Optimistične procene koje ukazuju na snažan potencijal biodistrikta, saopštene su na konferenciji Biodistrikti kao model za podsticaj organske proizvodnje i lokalnog ekonomskog razvoja, organizovanoj od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, Nacionalnom asocijacijom za razvoj organske poljoprivrede – Serbia organica i Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.

Biodistrikt predstavlja određeno područje u kojem lokalni proizvođači, potrošači, javne institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelji i drugi subjekti sarađuju i međusobno se povezuju, u cilju održivog upravljanja lokalnim resursima, sa fokusom na najefikasnije iskorišćavanje potencijala tog specifičnog područja.

Prof. dr Vladan Bogdanović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da je relativno novi koncept biodistrikta privukao značajnu pažnju međunarodne i domaće stručne javnosti, naglasivši da su znanje i inovacije dve ključne reči za održivi razvoj u agroindustiji.

Foto: GIZ

– Biodistrikt kao koncept održivog razvoja može za Srbiju da bude izuzetno značajan, jer naša zemlja ima prirodne uslove za korišćenje lokanih resursa na optimalan, efikasan i održiv način uz upotrebu lokalnih znanja, domaćih sorti i autohtonih rasa domaćih životinja – poručio je prodekan Bogdanović.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Vedrana Ilić, rekla je da se u poslednjih godinu dana u Srbiji govori o biodistriktima zahvaljujući naporima udruženja Serbia Organica da ovaj koncept razvijen u zemljama Evropske unije i širom sveta primeni na naše podneblje, gde, kako je rekla, prirodno i pripada.

– Pred nama je dug zajednički put, ali sa ogromnim izgledima za uspeh jer se oslanjamo na domaću snagu i energiju koju crpimo od hrabrih vizionara kakvi su naši organski proizvođači – kazala je Vedrana Ilić, istakavši da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti da stimuliše organske proizvođače rekordnim ulaganjima, i najvišim budžetima za ovu privrednu granu.

Tomislav Knežević, rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora u Srbiji koji sprovodi GIZ, ističe da je poljoprivreda od početka u fokusu podrške Srbiji od strane Nemačke razvojne saradnje, dok je poslednjih godina učinjeno mnogo da se obezbedi i garantuje kvalitet organskih proizvoda, kao i da se oni predstave na stranim tržištima.

– Organska poljoprivreda je preteča onoga što je danas centralna tema razvojne saradnje ne samo Vlade Nemačke, nego i Evropske unije i drugih donatorskih organizacija, a to je – zelena agenda – poručio je Knežević, najavivši novi projekat Zelena ekonomija, koji će od 2024. godine pružati podršku domaćoj privredi da ispuni standarde EU u sferi zelene transformacije, ali i koji će povezivati tradicionalnu industriju sa naučno-istraživačkim i digitalnim startap zajednicama, u cilju kreiranja i razvoja novih proizvoda i procesa koji će potencijalno rešavati globalne privredne izazove.

Na stručnom panelu u okviru konferencije temeljnije su predstavljene preduzete aktivnosti i postignuti rezultati na formiranju prvog biodistrikta u Srbiji, u Kolubarskom okrugu, uz razmenu iskustava lokalnih poljoprivrednika, međunarodnih eksperata, domaćih institucija i predstavnika privatnog sektora.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Search
Close this search box.