BAČKA PALANKA – Da li ste znali da je prvi autobus koji je saobraćao na relaciji Bačka Palanka – Novi Sad bio vlasništvo ljudi iz Čelareva, tada poznatog kao Čibo?
U periodu između dva svetska rata, razvoj autobusког saobraćaja u Srbiji bio je u usponu. Iako је železnica bila dominantni oblik prevoza, autobusi su polako postajali sve važniji za povezanost manjih mesta i sela sa većim gradovima. Prvi autobusi su bili uglavnom privatno vlasništvo i pružali su prevoz na regionalnim linijama.
Na početku, autobusi su bili luksuzna vozila koja su predstavljala pravi tehnološki napredak u odnosu na starije, konjske zaprege. Vožnja je bila neudobna, a cene karata visoke, ali uprkos tome, autobusi su postajali sve popularniji zbog svoje brzine i fleksibilnosti u odnosu na vozove, koji su imali fiksne linije i vremenske rasporede.
U to vreme, autobusi nisu imali mnogo tehničkih karakteristika kao moderni, današnji autobusi. Bili su to uglavnom stariji modeli, poput Renоa, Fiata i drugih evropskih marki. Putnici su sedili na drvenim klupama, a često nije bilo ni grejanja ni klima uređaja, što je činilo putovanja prilično izazovnim, posebno tokom hladnih zimskih meseci.
Početak razvoja autobusnog saobraćaja u Srbiji imao je veliki uticaj na povezivanje ruralnih područja sa urbanim sredinama. Prva linija između Bačke Palanke i Novog Sada, kao i slične linije u drugim delovima Srbije, omogućile su lakši pristup trgovini, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Takođe, na početku su autobusi bili korišćeni i za sportske i kulturne potrebe, kao što je bio slučaj sa ČOSK-om (Čibskim omladinskim sportskim klubom), koji je koristio autobus za odlazak na gostovanja. Razvoj autobusnog saobraćaja postavio je temelje za širu mrežu prevoza koja će kasnije povezivati sve veće gradove i region u Srbiji.
Ovaj istorijski trenutak dogodio se 1. maja 1927. godine, kada su Nikola Šmit i Josip Trenc, dvojica preduzimljivih sugrađana, zajedno kupili autobus marke Reno sa 42 sedišta.
Svako jutro, autobus je kretao iz Bačke Palanke, a vraćao se u večernjim satima iz Novog Sada, pružajući prvi direktni prevoz između ova dva mesta. Iako je prevoz bio novi luksuz, vožnja nije bila potpuno automatizovana – kondukter je bila devojka po imenu Mila, koja je upravljala prodajom karata i brinula se o putnicima.
Ovaj autobus nije bio samo prevozno sredstvo za ljude. Fudbalski klub iz Čelareva, koji se tada zvao ČOSK (Čibski omladinski sportski klub), koristio je autobus za odlazak na gostovanja u okolna mesta. U to vreme, autobus je predstavljao most između gradova, povezujući ljude i zajednice na potpuno nov način.
Prva vožnja iz Bačke Palanke za Novi Sad nije bila samo početak redovnog prevoza, već i simbol razvoja i modernizacije malih mesta u Jugoslaviji. Od tada je prevoz postao ključni faktor u povezivanju ljudi i unapređenju svakodnevnog života, a priča o prvom autobusu ostaje deo istorije ovog kraja.
