Univerzitet Aalto u Helsinkiju pokreće Arhiv dizajna Nokije, onlajn portal koji prikazuje pionirsku istoriju legendarnog finskog proizvođača mobilnih telefona.
Tokom prve faze mobilne istorije, kompanija koja je bila kralj formalnog pronalaska i smelih novih ideja bila je finska „Nokija“. Mobilni telefoni koje smo nekada voleli, a onda ostali bez njih, počastvovani su onlajn arhivom koja otkriva istoriju najprodavanijeg brenda mobilnih telefona.
„Svi se sećaju svoje prve Nokije“, kaže Mark Mejson, koji se pridružio dizajnerskom timu telekomunikacione kompanije još na njenom vrhuncu, devedesetih. „Kada izgovorite ime, neminovno se budi sećanje.“
Može da zvuči kao preterivanje, ali nije – 1998. godine, finska kompanija za potrošačku elektroniku bila je najprodavaniji brend telefona na svetu, sa 40 odsto udela na svetskom tržištu i doprineo je četvrtini privrednog rasta Finske između 1998. i 2007. godine.
Kulturni uticaj Nokije biće prvi put prepoznat 15. januara kada onlajn Arhiva dizajna kompanije bude objaljena. Finski univerzitet Aalto je preuzeo arhivu i učiniće je dostupnom na posebnom portalu.
„Nokija je bila jedna od prvih telefonskih kompanija koja je zaista naglasila dizajn i razlikovala se od drugih brendova po mnogo čemu“, navodi Džonatan Bel, tehnički urednik časopisa Volpejper. „U svetu pre Epla, Gugla, pa čak i Samsunga, oni su stajali iznad svih ostalih igrača.“
„Nokija“ je takođe bila prvi proizvođač mobilnih telefona koji je podržavao slanje SMS poruka, a tastature telefona su bile savršeno dizajnirane za to.
Nokijina fabrička melodija zvona – Gran vals iz 1902. Franciska Tarege – bila je toliko sveprisutna tokom devedesetih i dvehiljaditih da su ptice naučile da je pevaju. Godine 2009. objavljeno je da se melodija čuje oko 1,8 milijardi puta dnevno širom sveta – što je ekvivalentno 20.000 puta u sekundi.
Mejson, koji je radio u „Nokiji“ 20 godina, kaže da je to bilo fantastično vreme za kreativnost. „Rano smo usvojili princip dizajna koji je ljude stavio u centar. Naša mantra je bila tehnologija za čoveka, a ‘Nokijin’ slogan je bio Povezivanje ljudi (‘Connecting people’). Sve što smo radili bilo je oko toga. Čak je i tastatura bila zakrivljena kao osmeh Mona Lize. Kada je pogledate, uzvrati vam osmeh.“
Arhiva Univerziteta Aalto otkriva dve decenije istorije kompanije uključujući marketinške slike, skice, profilisanje tržišta i prezentacije koje pružaju novi uvid u ono što je nekada bila jedna od najinovativnijih kompanija na svetu.
Ana Valtonen je vodeći istraživač u Arhivi dizajna kompanije „Nokija“ i bivša je dizajnerka u kompaniji. Njen omiljeni artefakt u zapisima su audio-trake dizajnera koji opisuju na čemu su radili. „U kombinaciji sa vizuelnim materijalima, stvara humaniju priču. To ne samo da daje boju dokumentima, već ocrtava šta su dizajneri pokušavali da postignu.“
Iako je Univerzitet Aalto obradio 700 eksponata, koji datiraju od ranih devedesetih do 2017. „Nokija“ može da prati svoju istoriju do fabrika celuloze 1865. pre nego što je evoluirala u multinacionalnu kompaniju koja je radila sve, od snabdevanja strujom do pravljenja gumenih čizama.
Međutim arhiva ima oko 20.000 datoteka, što iznosi oko 960 GB podataka. Sve je licencirano od strane „Majkrosoft mobajla“ nakon što je američki gigant kupio „Nokiju“ 2014. i nesrećnog prelaska na Vindous fon operativni sistem. Ovo je trajalo jedva tri godine, pre nego što je ime Nokija ponovo vraćeno u finske ruke.
Nokija telefoni se ponovo proizvode od 2016. godine, a proizvodi ih ‘Human Mobile Devices’ – HMD – finski nezavisni proizvođač mobilnih telefona, koji uglavnom čine bivši zaposleni u „Nokiji“.
