Prolećna setva polako se privodi kraju, urkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji ometaju radove.
Najviše je urađeno na poljima gde je planirana setva industrijskog bilja, dok setva kukuruza malo kasni, ali se očekuje ta će i tu posao uskoro biti okončan.
– Setva industrijskog bilja već je završena na više od 90 odsto planiranih površina, tako da se očekuje da će najvažniji posao u poljoprivredi biti potpuno okončan za nekoliko dana – kaže za „Dnevnik” direktorka Poslovne zajednice za indstrijsko bilje Olga Čurović, i dodaje:
– Suncokreta ćemo imati posejanog kao lane, šećerne repe zbog pomoći države ima 10.000 hektara više bego lane, dok će soje biti manje, jer je prošla sezona podbacila pa su se paori preorjentisali na druge useve.
Čurović kaže da je već sada izvesno da će suncokret biti posejan na oko 280.000 hektara, što je malo više nego lane kada ga je bilo na oko 270.000 hektara. Šećerna repa je već posejana i to na oko 44.000 hkektara, što je znatno više nego lane kada je slatki koren zauzeo manje od 33.000 hektara. Soje će naverovanije ovog proleća biti na najviše 210.000, dok je lane zauzimao oko 270.000 hektara.
Čurović naglašava da će industrijskog bilja biti dovoljno za sve domaće potrebe, a naravno i posle prerade za izvoz ulja, šećera… Naravno, ukoliko ekstremne vremenske neprilike ne zadese Srbiju, kao što već suša uzima danak u Italiji, Španiji, Francuskoj…
Kako će proći poljoprivrednici zavisiće i od roda, ali mnogo više od otkupnih cena kad najesen dođe vreme za otkup.
Agrarni analitičar Milan Prostran ističe za „Dnevnik” da setva kasni i to više u centralnoj Srbiji nego u Vojvodini, te da se najviše razvukao posao oko kukuruza.
On naglašava da posao treba nastaviti i smatra da će kukuruz na kraju biti posejan na oko 900.000 hektara, što će biti sasvim dovoljno za naše potrebe, a i izvoznioci će imati posla.
– Optimalni agrotehnički rokovi za setvu su svakako prošli, ali posao treba nastviti i koristiti hibride kraće vegetacija, koji će imati dovoljno vrenema da daju kvalitetan i dobar rod – poručio je Prostran.
On kaže da su zbog skupog repromaterijala i zbog neizvesnih otkupnih cena mnogi paori smanjili ulaganja u proizvodnju, što se u kombinaciji s kašnjenjem prolećnih radova može negativno odraziti na konačne prinose.
Međutim, bez obzira na smanjena ulaganja i eventualne posledice koje će to ostaviti, Prostran ističe da ne treba brinuti za domaće bilanse. Svega će biti i za nas i za izvoz, rekao je Prostran.
On dodaje da je kišno proleće naporavilo probleme i setvi, ali i jesenjim usevima, a posebno pšenici.
– Žuta rđa žita se ponovo pojavila ovog proleća na vojvođanskim poljima i nadamo se da neće naneti veće štete hlebnom žitu. Međutim, treba sve preduzeti da se rđa suzbije i usevi zaštite – kaže Prostran.
On ističe da je sad teško reći kako će se kretati otkupne cene najesen, to jest da li će biti niže, više ili iste kao lane, jer su velika nepoznanica i situacija oko izvoza poljoprivrednih kultura iz Ukrajine i kakvu će godinu imati Evropa.
– Nezapamćena suša već sada hara najvažnijim poljoprivrednim regionima u Evropi, kao što su Francuska, Italija i Španija, a ako tamo podbaci rod, to svakako otvara šansu za našu poljoprivredu i moglo bi da pogura i otkupne cene za naša paore – rekao je Prostran.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
