BEOGRAD – Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je na svečanoj akademiji povodom 80 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu da danas znamo koliko su važni mir i sloboda i svesni koliko oni počivaju na poštovanju sopstvene prošlosti i na prihvatanju onih vrednosti kojima nas je učila.
Kako je rekla, te vrednosti su ne pognuti se pred silom, voditi svoju, a ne tuđu politiku, biti nezavisan, slobodan, zalagati se za mir.
“Danas moramo da se setimo i da se trudimo da sasvim svesno o tome razmišljamo da ovaj oktobar koji živimo danas ne bi bio moguć bez oktobra 1944. godine, bez zajedničkih napora partizanskih, narodnooslobodlačkih i jedinica Crvene armije”, rekla je Brnabić na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu, gde je bila i kao izaslanik predsednika Republike.
Ona je istakla da je obelezavanje 20. oktobra, Dana oslobođenje Beograda, posveta svim onim bezimenim i svim onim znanim herojima koji su ugradili svoje živote i sebe u našu slobodu, u lepotu i veličinu ovog grada, grada koji zahvaljuući i njihovoj žrtvi danas može da pravi džinovske iskorake u budućnost.
“Osloboditi se tiranije bio je tih dana zadatak koji su se pored vojnika, kojima su komandovali Peko Dapčević i Vladimir Ždanov prihvatili i mnogobrojni Beograđani, obični ljudi, a veliki, hrabri, spremni na žrtvu zarad tog najsvetijeg cilja – slobode”, rekla je ona.
Brnabić je poručila da je sećanje na njih dokaz da smo naučili najvažniju lekciju, onu o vrednostima, dostojanstvu, pravdi koje nas zajedno čine ljudima dostojnim svoje prošlosti i spremnih da dalje gradimo budućnost ovog grada i ove zemlje.
“Mi nikad nećemo zaboravtii nešto više od tri godine mraka tokom kojih su nacisti mučili i ovaj grad i njegove stanovnike, svodeći Beograd i Beograđane na robovski logor, niti ćemo prestati da se sećamo njegovog oslobođenja, žrtvi crvenoarmejaca i pripadnika Narodnoslobodilačke vojske, ni borbi na Čukarici, Zvezdari, obalama Save, Terazijama, a ni onog najsvetlijeg trentuka, a to je zastava slobode na Palati Albanija”, rekla je Brnabić.
Kako je navela, pamtićemo i Peku Dapčevića, Sergeja Birjuzova, Vladimira Ždanova, i sve one druge koji su se borili i ginuli za našu slobodu.
“Tu lekciju Beograd i Srbija su naučili i čuvaju je zauvek u svom srcu i kao nikad mi danas znamo koliko su važni mir i sloboda i svesni smo koliko oni počivaju na poštovanju sopstvene prošlosti, na učenju iz nje, na prihvatanju onih vrednosti kojima nas je učila, a te vrednosti su ne pognuti se pred silom, voditi svoju, a ne tuđu politiku, biti nezavistan, slobodan, zalagati se za mir. Sve to smo naučili zahvaljujući istoriji i svakoj muci i žrtvi koju su za nas položili”, rekla je Brnabić.
Brnabić je podsetila da je Crvena armija oslobodila mnoge gradove i dala najbrojnije žrtve u Drugom svetskom ratu, a nigde nije dobila takvu podršku kao u Jugoslaviji, a pre svega u Srbiji.
“U borbama za Beograd učestvovalo je više domaćih boraca nego u borbama za bilo koju drugu evropsku prestonicu u Drugom svetskom ratu”, navela je ona.
Istakla je da su partizani dali najveći broj palih boraca u čitavom Drugom svetskom ratu od svih pokreta otpora.
“Zaboraviti sve to, relativizovati ili izokrenuti je greh ne samo prema prošlosti, već je zločin prema budućnosti koja bez ovakvih temelja i istine neće biti moguća, a teško da može biti svetla. I ne bi bilo Beograda – grada odlikovanog ordenom narodnog heroja”, rekla je presednica Skupštine Srbije.
Ona je dodala da se onda Beograd ne bi ni razvijao niti postojao kao jedan od najlepših gradova u ovom delu sveta da nema tog sećanja.
“Ne bismo znali danas šta je naša najveća obaveza – da se borimo za suverenost i nezavisnost, za slobodu i pravo da sami biramo svoj put. Ne bismo znali koliko je važno jedinstvo i okupiti se oko cilja i koliko je neophodno i ključno pratiti politiku koja je odgovorna, nezavisna i koja ima viziju, plan i koja se hrabro sprovodi uprkos svim izazovima, a koju danas predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić”, rekla je Brnabić.
Ona je navela da je važno reći svima kojima je stalo do vrednosti oktobra 1944. godine, do slobode, nezavisnosti i pravde – da je jedini put njihovog ostvarenja onaj da se tog oktobra 1944. godine, baš svakog oktobra, svake godine sećamo bez ikakvih izmena.
