NOVI SAD – Nekada naš neprikosnoveni lider u opekarskoj industriji nastavlja da srlja u poslovni sunovrat, gomilajući neizmirene obaveze prema poveriocima.
Kao da nema kraja poslovnoj agoniji fabrike crepa i keramičkih pločica “Toza Marković”. Sve je očiglednije da ova firma ne može da se iskobelja iz krize u koju je zapala.
I danas “Toza Marković” sa istom poslovnom logikom, tavori, grcajući u gubicima, pa se sa razlogom nameću sumorna razmišljanja – da će uslediti potpuna propast nekadašnje perjanice opekarske industrije, prvo Jugoslavije, a potom Srbije, inače višedecenijskog stožera sveukupnog razvoja severnog Banata.
U okviru sprovođenja unapred pripremljenog plana reorganizacije, Državno javno preduzeće Srbijagas pretvaranjem potraživanja za isporučeni gas u iznosu od 20 miliona evra, kao apsolutni većinski vlasnik, preuzelo je “Tozu”.
Izjalovile su se nade oko 500 preostalih crepara i keramičara u poluuposlenim pogonima, jer fabrika i danas grca u dugovima.
U decembru prošle godine, usledilo je hapšenje odgovornih lica “Toze Markovića” na čelu sa Vladimirom Ilićem, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja i naneli protivpravnu imovinsku štetu preduzeću u iznosu od, bezmalo, 600 miliona dinara.
Nekada naš neprikosnoveni lider u opekarskoj industriji nastavlja da srlja u poslovni sunovrat, gomilajući neizmirene obaveze prema poveriocima.
Samo dugovanja prema gradu Kikindi dostigla su nepunih 37 miliona dinara, dug prema “Vodama Vojvodine” 26 miliona dinara, plaćanje komunalnih usluga mrtvo su slovo na papiru, a značajna su i potraživanja kikindske privrede, a na sve to nije isključena blokada fabričkog računa.
Nema sumnje da su sredstva koja se potražuju od fabrike mogla biti iskorišćena za unapređenje komunalnih usluga i poboljšanja kvaliteta života građana.
Slede, nema dileme, novi neizvesni dani za fabriku, njene zaposlene i poverioce.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
