BEOGRAD – Muž i žena s dvoje male dece, koji su snimljeni putem sigurnosne kamere restorana, da uzimaju torbicu koju je zaboravio drugi gost, a u kojoj je bilo 12.000 evra, pronađeni su i protiv njih će biti podneta krivična prijava.
“Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, u saradnji sa PS Ruma, efikasnim radom rasvetlili su krivično delo utaja i protiv tridesetosmogodišnjeg muškarca i tridesetpetogodišnje žene podneće krivičnu prijavu zbog postojanja osnova sumnje da su učinili ovo krivično delo”, navedeno je u saopštenju policije.
Kako se sumnja, oni su 4. novembra prisvojili torbicu u kojoj je bilo 12.000 evra, odnosno 1.410.972 dinara prema trenutnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, kao i dokumenta, a koju je prethodno u restoranu u Beogradu zaboravio jedan muškarac.
Policija je kod osumnjičenih pronašla veći deo novca, kao i pomenuta dokumenta i protiv njih će biti podneta krivična prijava Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Kolika kazna bi mogla da sleduje bračnom paru?
Upitali smo advokata Predraga Markovića iz advokatske komore Šapca kolika kazna bi mogla da sleduje ovom bračnom paru. Detaljnom analizom slučaja Marković je došao do sledećeg zaključka:
“U aktima osumnjičenih lica se svakako otvaruju elementi krivičnog dela krađe iz člana 203. Krivičnog zakonika, imajući u vidu da gospođa prilazi stolu, tačnije stolici sa koje je ustao gospodin čija je torba objekat krivičnog dela, odmah pošto su lica koja su ranije sedela ustala od stola”, objašnjava Marković.
Dakle, dodaje, veoma je kratak vremenski period protekao od momenta ustajanja prethodnih gostiju do momenta kada je gospođa prišla stolici na kojoj se nalazi torba (svega nekoliko sekundi, a svakako manje od 10 sekundi).
“Na snimku se vidi kako gospođa rukom dodiruje torbu i gleda “okolo” ne sa ciljem da bi nekome vratila istu nego više kako bi proverila da neko slučajno nije video nju kako prilazi tuđoj torbi ili kako bi se uverila da vlasnik iste nije pokušao da se vrati po nju. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o stvari čija vrednost prelazi 450.000 dinara (a ne prelazi 1.500.000 kada bi kazna bila još veća) delo učinioca, odnosno učinilaca bi se moglo kvalifikovati kao teška krađa (član 204. stav 2. Krivičnog zakonika) i za to krivično delo je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina”, navodi Marković.
Ukoliko se tumači kao utaja kazna je manja
Međutim, objašnjava dalje, kako se u praksi učinioci najčešće služe izgovorima da je “neko zaboravio” stvar pa su je oni samo našli i slično, a ne postoje drugi materijalni dokazi koji bi ukazivali na elemente krivičnog dela krađa, iz razloga jednostavnijeg dokazivanja nadležni organi (kao što smo imali prilike da se uverimo iz saopštenja MUP-a) delo kvalifikuju kao krivično delo utaja (član 207. stav 5. Krivičnog zakonika).
Za navedeno krivično delo je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, dodaje Marković.
Pored navedenog, za krivično delo utaje ukoliko su utajene stvari u svojini građana, a što je definitivno u ovom konkretnom slučaju, krivično gonjenje se preduzima po predlogu oštećenog, što znači da bi oštećeni morao nadležnom tužilaštvu ili MUP-u da dostavi, odnosno izjavi na zapisnik predlog za krivično gonjenje, te nakon pribavljanja tog obaveznog elementa nadležni organi preduzimaju sve neophodne radnje u cilju sprovođenja krivičnog gonjenja osumnjičenih lica.”