Mentalno zdravlje zavisi od toga kako ljudi misle, osećaju se i ponašaju. Mentalno zdravlje može uticati na svakodnevni život, odnose i fizičko zdravlje. Faktori u životima ljudi, međuljudske veze i fizički faktori mogu doprineti mentalnom zdravlju.
Kao društvo na dnevnom nivou svedoci smo zabrinjavajućih dešavanja počev od školskih dvorišta, klupa, a i privatno kroz društvene mreže gde je sve postalo lako dostupno jednim klikom. Tragedija kao juče ima velike razmere i predstavlja alarm da se treba otklanjati uzrok i pomagati pre svega deci kroz ranu intervenciju te smanjiti šansu da se ovako nešto ponovo dogodi. Kao društvo se ne možemo osloniti samo na roditeljske sposobnosti iako po onoj staroj izreci “sve dolazi od porodice“.
Intervencije promocije i prevencije funkcionišu tako što identifikuju individualne, društvene i strukturne determinante mentalnog zdravlja, a zatim intervenišu kako bi se smanjili rizici, izgradila otpornost i uspostavilo okruženje koje podržava mentalno zdravlje. Intervencije mogu biti dizajnirane za pojedince, specifične grupe ili čitave populacije.
Promovisanje mentalnog zdravlja dece i adolescenata je još jedan prioritet i može se postići politikama i zakonima koji promovišu i štite mentalno zdravlje, podržavajući negovatelje da obezbede negu, sprovođenjem školskih programa i poboljšanjem kvaliteta zajednice i onlajn okruženja.
Preoblikovanje determinanti mentalnog zdravlja često zahteva delovanje izvan zdravstvenog sektora, pa bi programi promocije i prevencije trebalo da uključe sektore obrazovanja, rada, pravosuđa, transporta, životne sredine, stanovanja i socijalne zaštite.
Faktori rizika za stanja mentalnog zdravlja
Svako je u određenom riziku od razvoja poremećaja mentalnog zdravlja, bez obzira na starost, pol, prihod ili etničku pripadnost. U većem delu razvijenog sveta, mentalni poremećaji su jedan od vodećih uzroka invaliditeta. Društvene i finansijske okolnosti, nepovoljna iskustva iz detinjstva, biološki faktori i osnovna medicinska stanja mogu da utiču na mentalno zdravlje osobe. Mnogi ljudi sa poremećajem mentalnog zdravlja imaju više od jednog stanja u isto vreme.
Rani znaci i dijagnoza
Nijedan fizički test ili skeniranje pouzdano ne ukazuje da li je osoba razvila mentalnu bolest. Međutim, ljudi treba da paze na sledeće kao moguće znake poremećaja mentalnog zdravlja: povlačenje od prijatelja, porodice i kolega izbegavajući aktivnosti u kojima bi inače uživali, spava previše ili premalo, jede previše ili premalo, osećanja beznadežnosti, imaju konstantno nisku energiju, češće koriste supstance koje menjaju raspoloženje, uključujući alkohol i nikotin, iskazivanje negativnih emocija, nemogućnost obavljanja svakodnevnih zadataka, kao što je odlazak na posao ili kuvanje obroka, misli ili sećanja koja se redovno pojavljuju misleći da sebi ili drugima nanesu fizičku povredu, čuju glasove…
Dijagnostikovanje poremećaja mentalnog zdravlja zahteva proces u više koraka. Lekar može početi tako što će pregledati nečiju medicinsku istoriju i obaviti detaljan fizički pregled kako bi isključio fizička stanja ili probleme koji mogu izazvati simptome. Nikakvi medicinski testovi ne mogu dijagnostikovati mentalne poremećaje. Međutim, lekari mogu naručiti niz laboratorijskih testova i krvne slike da bi se otkrili drugi mogući osnovni uzroci. Uradiće i psihološku procenu. Ovo uključuje postavljanje pitanja o simptomima, iskustvima osobe i kako su oni uticali na njihove živote. Ponekad lekar može zatražiti od osobe da popuni upitnike za mentalno zdravlje kako bi stekao predstavu o nečijim mislima, osećanjima i obrascima ponašanja. Većina specijalista za mentalno zdravlje koristi Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5) za postavljanje dijagnoze. Ovaj priručnik sadrži opise i specifične kriterijume za kvalifikovanje za dijagnozu.
Postoje različite metode za upravljanje problemima mentalnog zdravlja. Tretman je veoma individualan, i ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće raditi za drugu. Neke strategije ili tretmani su uspešniji u kombinaciji sa drugima. Osoba sa hroničnim mentalnim poremećajem može izabrati različite opcije u različitim fazama svog života. Pojedinac treba da blisko sarađuje sa lekarom koji mu može pomoći da identifikuje svoje potrebe i obezbedi odgovarajući tretman.
Opcije lečenja za osobe sa mentalnim poremećajima
Psihoterapija, ili terapije razgovorom Ova vrsta lečenja koristi psihološki pristup lečenju mentalnih bolesti. Primeri su kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), terapija izloženosti i dijalektička terapija ponašanja. Ovaj tretman sprovode psihijatri, psiholozi, psihoterapeuti i neki lekari primarne zdravstvene zaštite. Može pomoći ljudima da shvate koren svoje mentalne bolesti i počnu da rade na zdravijim obrascima razmišljanja koji podržavaju svakodnevni život i smanjuju rizik od izolacije i samopovređivanja.
Nega i lečenje mentalnog zdravlja u kontekstu nacionalnih napora za jačanje mentalnog zdravlja, od vitalnog je značaja ne samo da se zaštiti i promoviše mentalno blagostanje svih, već i da se odgovori na potrebe ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima. Ovo bi trebalo da se uradi kroz zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, koja je pristupačnija i prihvatljivija od institucionalne zaštite, pomaže u sprečavanju kršenja ljudskih prava i pruža bolje rezultate oporavka za osobe sa mentalnim zdravstvenim problemima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
