Poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnose, kao što su medicinske sestre, hirurzi, advokati, poslovni savetnici, električari, vodoinstalateri, zavarivači, ipak nisu ugroženi
Gotovo 40 odsto radnih mesta širom sveta moglo bi da bude pogođeno porastom upotrebe veštačke inteligencije (AI), u razvijenim zemljama u većem, dok u nerazvijenim u nešto manjem procentu, pokazalo je istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda. Za sada se ne može sa sigurnošću tvrditi da će veštačka inteligencija zameniti neku struku.
S druge strane, brzim uvođenjem sistema AI u kompanije, mnogi zaposleni moraće da se pripreme za ozbiljne profesionalne promene. Recimo, u Nemačkoj se očekuje da će se do 2030. promeniti do tri miliona radnih mesta, što je sedam odsto ukupnog broja zaposlenih, pokazalo je najnovije istraživanje globalnog Instituta „Mek kinsi“.
Scenario pretpostavlja ubrzano uvođenje AI sistema u Americi i Evropi. To bi moglo dovesti do automatizacije gotovo trećine radnih sati do 2030, a do 2035. godine udeo u EU bi mogao da poraste na 45 procenata. Prema procenama tamošnjih znalaca, do 2030. u Evropi i SAD-u moglo bi biti potrebno gotovo 12 miliona promena posla. Stručnjaci ovaj trend vide kao rizik za tržište rada. S jedne strane, visokokvalifikovana i natprosečno plaćena radna mesta teško se mogu popuniti. Moguć je i višak radnika u sektoru sa niskim platama.
Najveće promene očekuju se u kancelarijskom poslovanju, u upravnim sektorima firmi i javnih ustanova. Jer, primera radi, više od bilo koje druge promene posla zahvaljujući veštačkoj inteligenciji (54 odsto) u Nemačkoj dolazi iz ovog sektora. Uz Italiju, Nemačka je posebno pogođena, jer kancelarijski poslovi čine visok udeo u ukupnoj zaposlenosti. Slede usluge kupcima i prodaja sa 17 odsto, zatim proizvodne delatnosti sa 16 odsto. U tim uslovima stručnjaci iz „Mek kinsija“ očekuju pozitivne ekonomske efekte. Ubrzanim uvođenjem veštačke inteligencije i efikasinijim daljim usavršavanjem radnika u evropskoj privredi godišnja stopa rasta produktivnosti do 2030. može se povećati na tri odsto.
Međutim, ovdašnji stručnjaci navode da su neke profesije poput blagajnika, knjigovođe, radiologa, grafičkog dizajnera, raznih operatora i drugih ugrožene primenom veštačke inteligencije. Ipak, ne i poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnose i spretnost, kao što su medicinske sestre, hirurzi, advokati, poslovni savetnici, električari, vodoinstalateri, zavarivači. Marko Vučetić sa sajta za zapošljavanje „Poslovi Infostud“ smatra da će veštačka inteligencija predstavljati problem za one koji ne budu mogli da idu u korak sa razvojem tehnologije.
Stručnjaci već sada pozivaju vlade da uspostave mreže socijalne zaštite i ponude programe prekvalifikacije radnicima kako bi savladali osnove veštačke inteligencije i bili konkurentniji na tržištu rada.
Pročitajte još:
