NOVI SAD – Zahvaljujući izuzezno maloj količini padavina ovog leta, što je uzrokovalo nizak vodostaj, posle više decenija aktuelizovana je tema vađenja potopljenih brodova koji se nalaze na plovnom putu Dunava kroz Srbiju. Najviše ih se nalazi u blizini luke Prahovo i predstavljaju ogromnu opasnost po građane, kako one koji plove Dunavom, tako i za kupače i ribolovce. Naime, plovila su prepuna eksploziva i municije.
U Prahovu, gde je Dunav najuži i najbrži, fašisti su pred kraj Drugog svetskog rata potopili celu svoju Crnomorsku flotilu koju nisu mogli da provuku kroz Đerdapsku klisuru. Sa brodovima, na dno reke potonula je i velika količina oružja, municije i eksploziva.
Temom potonulih brodova kod Prahova najviše se bavio hroničar Velimir Trailović, autor knjige “Prahovo – od Rimskog doba do danas”.
Od njega ćemo saznati osnovne podatke o potopljenoj nemačkoj Crnomorskoj flotili i posleratnom izvlačenju dela brodova.
Pokušavajući da reši ovaj problem, rumunska strana osamdesetih godina pokušala je da nastavi tu operaciju. Tom prilikom poginulo je nekoliko radnika i od akcije se odustalo do današnjih dana.
Koliku opasnost predstavlja eksploziv koji se nalazi na potopljenim brodovima dokazuju i reči Dušana Vojvodića, autora dokumentarnog filma “Tajna Dunavskog vilenjaka”.
Dušan Vojvodić će sa ekipom pratiti i akciju vađenja koja počinje za nešto više od mesec dana, tako da se nadamo da će “Tajna Dunavskog vilenjaka” dobiti i nastavak.
I pored velikog rizika brodovi na području gde se nalazi potopljena nemačka ratna flotila ipak prolaze, zahvaljujući merama bezbednosti koje su preduzele srpska i rumunska strana. O tome predsednik Udruženja kapetana unutrašnje plovidbe Srbije Srećko Nikolić kaže:
Prahovo su nedavno posetili šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre i republički ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. Sem razgovora o adaptaciji brodskih prevodnica na hidroelektranama “Đerdap 1 i 2” i proširenja Luke Prahovo, velika pažnja posvećena je vađenju potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata na dnu reke.
Ukupna vrednost sva tri projekta je više od 100 miliona evra, a o značaju čišćenja Dunava ministar Momirović je rekao i iskoristio priliku da se zahvali evropskim partnerima:
Kakva je strategija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kada je reč o čišćenju Dunava, koji predstavlja veliki plovni koridor značajan za gotovo celu Evropu, čuli smo od pomoćnika ministra za rečni saobraćaj Veljka Kovačevića.
Podsetimo i na to da je nedavno upravo u Novom Sadu iz Dunava izvučen šlep potopljen tokom Prvog svetskog rata. On se nalazio kod Šodroša, na mestu nosećeg stuba novog mosta čija je izgradnja u toku. Da se čekao završetak izgradnje broda, taj brod nikada više ne bi mogao da bude uklonjen sa dna reke. Šta o akciji vađenja starog nemačkog broda kod Novog Sada pomoćnik ministra za rečni saobraćaj Veljko Kovačević:
Očekuje se da radovi kod Prahova traju između četiri i pet godina, a posao je podeljen u dve faze.
Ideja da se Dunav očisti stara je 75 godina. Za radove, koji podrazumevaju vađenje 22 broda izdvojeno je 32 miliona evra. Polovinu sume obezbedila je Evropska investiciona banka, a ostatak je dobijen iz fondova Evropske unije.
Sem koristi projekta kada je reč o povećanju bezbednosti plovidbe na Dunavu, kao i ekoloških razloga, znatno će biti ubrzana plovidba na Dunavu. Pri niskom vodostaju, kroz ovaj deo Dunava plovilima su trenutno potrebna dva dana za prolazak. Posle vađenja nemačke ratne flotile sa dna Dunava, plovidba kroz taj tok reke biće smanjena na svega tri sata.
U svakom slučaju izvođačima radova za početak poželimo maksimalnu bezbednost, a u rezultat projekta nema razloga da sumnjamo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
