Od 25. maja do 25. juna obično je vreme za setvu rasada kasnog kupusa. Tada biljke za rasađivanje dospevaju u prvoj ili češće tokom druge polovine jula, a berba počinje krajem oktobra ili početkom novembra.
U obzir trebalo uzeti i činjenicu da svaki dan setve posle 10. juna produžava vegetaciju u oktobru i novembru za 7 dana.
Tokom vegetacije kupusa izdvaja se nekoliko faza porasta koje su specifične po dužini trajanja, kao i uslovima koji su potrebni da bi se sve faze prošle za idealan vremenski period.
Seme kupusa se ne seje duboko, što znači da se pokriva slojem supstrata ili kvarcnog peska od maksimalno 5 mm debljine. Svaka dublja setva utiče na produžavanje perioda nicanja i neujednačenosti ponika po veličini i porastu.
Optimalna temperatura za rast rasada je 15-18°C pri kojoj niče za tri dana. Posle nicanja porast bi trebalo usporiti pa se temperatura spušta na 10-15°C. Da bi se dobio dobar rasad treba ga umereno i redovno zalivati. Za seme dobrog kvaliteta dovoljno je 300-400 g semena za proizvodnju rasada za jedan hektar.
U vreme proizvodnje rasada kupusa trebalo bi obratiti pažnju na dobru osvetljenost biljaka, što znači da se mora paziti na sklop biljaka. Ako je sklop biljaka gust, može doći do zasenjivanja i izduživanja rasada. U slučaju nedostatka vode biljke slabo napreduju, a ako je ima više suviše se izdužuju, stablo je tanko, krto i lako se lomi. Na ovo bi trebalo paziti tokom vrelih letnjih dana, kada proizvođači obično misle da rasadu prija puno vode.
Kad dnevne temperature dosegnu 25 i 30°C, a nekad i više, trebalo bi smanjiti norme zalivanja. To znači zalivati ređe i u manjim količinama. U suprotnom rasad dobija žutu boju, izdužuje se i postaje neotporan na bolesti. Rasad bi trebalo zalivati i pre rasađivanja, jer se biljke dobro obezbeđene vodom brzo oporavljaju i ukorenjavaju.
Kasni kupus se u toku vegetacije zaliva 10-12 puta, u vremenskom intervalu 8-15 dana između dva zalivanja, sa po 30-40 mm vode.
U periodu proizvodnje rasada moguća je pojava korova, bolesti i štetočina, što može u manjoj ili većoj meri da ugrozi proizvodnju.
Kvalitetan rasad trebalo bi da je čvrst, zdrav, sa najmanje četiri normalno razvijena lista i dobro razvijenim korenovim sistemom.
Radi sigurnosti potrebno je proizvesti oko 10% rasada više, zbog kasnijeg popunjavanja praznih mesta na njivi gde rasađivanje nije uspelo.
Ukoliko je rasad kupusa prerastao i ako se sadnja odvija po toplom vremenu, poželjnjo bi bilo „odrezati” deo lisne rozete, kako bi smanjili isparavanje vode preko lista i tako poboljšalo primanje biljaka. Kod ove mere obavezno voditi računa da se ne ošteti vegetacioni vrh biljke, koji je u stvari buduća glavica.
Pročitajte još:
