Proglašene zemlje s najbržim i najsporijim internetom: Srbija bolja od Hrvatske, Crne Gore i BiH

Analiza brzine interneta u 220 zemalja pokazala je veoma zanimljive rezulate

Sajt za poređenje interneta Cable objavio je listu i interaktivnu mapu zemalja s najbržim i najsporijim internetom na svetu. Rezultati su više nego zanimljivi.

Na drugom mestu je Lihtenštajn, što ne čudi, budući da 99 odsto stanovništva su korisnici interneta, a kao rezultat malog geografskog područja zemlja ima odličnu infrastrukturu širokog propusnog opsega s velikim brzinama za sve. Potom slede Makao i Island.

Srbija je na 58. mestu sa prosečnom brzinom 60,53 Mbps. Zemlje iz okruženja su dosta lošije pa je Crna Gora na 72, Bosna i Hercegovana 82, a Hrvatska na 235. mestu ove liste.

Zemlje s najbržim internetom
Džerzi je britansko ostrvo s najbržim širokopojasnim pristupom internetu na svetu s prosečnom brzinom od 264,52 Mbps. Za njim je Lihtenštajn sa 246,76 Mbps a, poređenja radi, prosečna globalna brzina širokopojasnog interneta je 45,6 Mbps.

1. Ostrvo Džerzi 264,52
2. Lihtenštajn 246,76
3. Makao 231,4
4. Island 229,35
5. Gibraltar 206,27
6. Andora 190,4
7. Luksemburg 162,21
8. Tajvan 153.51
9. Francuska 152,45
10. Holandija 142,49

Zemlje s najsporijim internetom
Avganistan ima najsporiji širokopojasni pristup na svetu sa prosečnom brzinom od samo 0,77 Mbps. To znači da bi vam bilo potrebno 28 minuta da preuzmete film od 5 GB.

1. Avganistan 1,71
2. Jemen 1,79
3. Sirija 2,3
4. Istočni Timor 2.5
5. Ekvatorijalna Gvineja 2.7
6. Tadžikistan 2.98
7. Kamerun 3.16
8. Etiopija 3.54
9. Burundi 3.7
10. Južni Sudan 3.89

Pročitajte još:

I internet mnogima postaje luksuz

U Nemačkoj sve više ljudi priznaje kako sebi ne mogu da priušte internet, javlja DPA. Prošle godine tako je bilo za 2,6 odsto građana starijih od 16 godina. Nemačka statistička kancelarija objavila je da je godinu dana ranije taj postotak još iznosio 2,2 odsto. Prošlogodišnji procenat u Nemačkoj iznad je evropskog proseka koji je 2022. bio 2,4 odsto. Međutim, u zemljama Evropske unije razlike su veoma velike. Tako 0,3 odsto Finaca kaže da sebi ne može da priušti korišćenje interneta kod kuće, dok je u Rumuniji to izjavilo 9,1 odsto građana, prenosi „Feniks magazin”. Pročitajte još: Preuzmite našu Android aplikaciju […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.