NOVI SAD – Sa aspekta struke, predlog novog mosta preko Dunava u produžetku Bulevara Evrope, sa vijaduktom na bačkoj strani, najbolje je rešenje za sve veće saobraćajne izazove s kojima se Novi Sad suočava, kaže redovni profesor Katedre za drumske saobraćajne sisteme Fakulteta tehničkih nauka prof. dr Vuk Bogdanović.
Po njegovim rečim i sam je učestvovao u izradi nekih od studija koje su poslužile da dokažu potrebu za izgradnje tog mosta, koji se, napominje Bogdanović, pojavljuje u prvim planskim gradskim dokumentima kao opcja za rešavanje određenih saobraćajnih problema.
– Znači, prvi strateški dokument koji se odnosi na razvoj grada, prvi GUP koji je urađen na osnovu saobraćajne studije, praktično je dokazao potrebu za tim mostom, daleko pre nego što je razmišljano o Mostu slobode. Taj most, na istom tom mestu, ucrtan je znatno pre u urbanističke planove od Mosta slobode i izgrađen je znatno pre tog mosta. Zašto taj most nije bio realizovan? Razlog je vrlo jednostavan: nije bio izgrađen Bulevar Evrope, koji je takođe planiran u tim dokumentima. Bulevar Evrope nije izgrađen dok nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi i postignut dogovor sa Železnicom: svi se sećamo Ranžirne stanice i depoa. Iz tog razloga Grad se verovatno, u ono vreme, i odlučio da izgradi Most slobode. U svim narednim planskim dokumentima od šezdesetih godina prošlog veka taj se most pojavljuje kao opcija za rešavanje nekih saobraćajnih problema. Dakle, to nije praktično ni odluka, niti ideja koja je nastala u poslednjih nekoliko godina, nego ona postoji u strateškim planskim dokumentima Novog Sada više od 50 godina.
„Zone atrakcije“ sele se na zapad grada
Spominjete da se “zone atrakcije” sele u zapadne delove Novog Sada. Šta to znači za saobraćaj u gradu?
– Novi most bi omogućio velikom broju “komjutera”(ljudi koji svakodnevno dolaze u Novi Sad zbog raznih poslova- prim.aut.) koji dolaze sa sremske strane da mnogo jednostavinje stignu u zapadne delove Novog Sada, gde se sada preselio veliki broj tih “atrakcija”. Nekada je najveća “zona atrakcije” bio centar grada. Ona i sada jeste jedna od većih zona, ali mnoge aktivnosti su premeštene na zapad, mnoge “zone atrakcije” su izgrađene u zapadnim delovima Novog Sada i to je logično, jer tu ima najviše prostora. Grad je sa severne strane ograničen auto-putem, na jugu je Dunav i sada možemo očekivati još veće potrebe u zapadnim delovima grada. Ujedno, preko Dunava prosečno dnevno pređe više od 20.000 vozila, mada su to podaci od pre nekoliko godina. Grad ima aktuelne podatke, jer su postavljeni brojači na mostovima.
Da li je izgradnja Mosta slobode uticala na saobraćaj i eventualnu poziciju novog mosta, kao što se mogu čuti primedbe?
– Problemi u saobraćaju na Bulevaru oslobođenja su evidentni. Ne treba biti nikakav veliki saobraćajni stručnjak, nego bi trebalo, na primer, određenim danima otići do Mosta slobode i videti dokle se napravi red. Nije u pitanju samo vikend, već i svakodnevni špicevi. To se ne dešava samo na delu od Ulice narodnog fronta do Ulice Maksima Gorkog, nego je ceo taj bulevar generalno iskorišćen, što se tiče kapaciteta, gotovo maksimalno. Jasno je da vi saobraćajne probleme možete rešavati na dva načina: jedan je saobraćajnom politikom, a drugi način je izgradnjom novih kapaciteta. Vršene su analize, rađene studije, što se tiče kapacititivnih sposobnosti Bulevara oslobođenja, u postojećem stanju nemoguće je napraviti nekakva velika poboljšanja, čak ni primenom sistema adaptibilnog upravljanja saobraćajom. Svakako da bi upravljanje svetlosnom signalizacijom u zavisnosti od stanja saobraćaja na raskrsnici u nekom trenutku rešilo neke probleme, ali ne bi bitno uticalo na poboljšanje uslova saobraćaja, jer same saobraćajnice imaju ograničen kapacitet. Uz to Bulevar olobođenja ima problem i sa tim desnim parkiranjem duž saobraćajnice i slabo se koristi krajnja desna traka. Ne znam kako bi građani reagovali da se ukinu ti parkinzi?
Gradska vlast iznela je argument da će za deceniju biti potreban i čitav sat i po da se s Mosta slobode stigne do Bulevara Evrope ukoliko se ubrzo ne izgradi most u njegovom produžetku?
– Nisam radio takve analize, ali mislim da je to možda i realno. Evidentno je da razni investitori grade na Telepu nove stambene objekte, koje mi zovemo “zonama atrakcije”, koji će svakako dodatno generisati neke nove zahteve ka tim delovima grada i logično je da tamo možete očekivati još veće probleme. Posebno što je na ključnom mestu u tom delu grada izgrađena kružna raskrnica gde se ukrštaju Bulevar Evrope, Bulevar patrijarha Pavla i Bulevar cara Lazara, što je u principu bila greška. Vi ne možete upravljati saobraćajnim tokovima na kružnim raskrsnicama koje takođe imaju određeni kapacitet. Kada se on realizuje do kraja, kružne raskrsnice reaguju traumatično: začepi se središnji deo ili imate redove čekanja. Da se ne izgradi novi most ta raskrsnica bi uskoro bila u kolapsu. Samo novi “Lidl” u tom delu grada generisaće dodatnih 100 vozila na sat. Bulevar cara Lazara je takođe preopterećen. Nekada je tradicionalno bila najopterećenija raskrsnica kod Futoške pijace, sada je to raskrsnica Bulevara cara Lazara i Bulevara oslobođenja. Sada tamo tokom sat vremena, u vršnim satima, prođe više od 5.500 vozila, te je i ta raskrsnica na granici kapaciteta. To možete rešavati merama saobraćajne politike, kao što je zabrana skretanja u levo, ali se ti problemi onda sele u neku drugu tačku. Dakle, što se tiče struke, apsolutno ne postoji dilema da je potreban novi most na predviđenom mestu, on je svakako potreban.
Javni prevoz smanjuje broj automobila na ulicama
Nacrt GUP-a predviđa koridore za javni gradski prevoz, ostavljajući da vid transporta bude određen naknnadno. Kako vi vidite budućnost javnog gradskog saobraćaja u Novom Sadu?
– U Beogradu ljudi više koriste javni prevoz, gotovo polovina građana, za rešavanje svojih potreba u odnosu na Novi Sad. Kod nas, nažalost, konstantno pada upotreba javnog prevoza, nekada je bilo 45 odsto, a sada je ispod 20 procenata, mada se rade stvari kako bi se to sprečilo. Novi Sad radi jako mnogo saobraćajnih studija i razmatraju se različite opcije. Tokom 2009. godine rađen je NOST, odnosno “Novosadski transportni model”, to je bila soabraćajna studija u kojoj smo i mi učestvovali kao Saobraćajni fakultet i ona se bavila, između ostalog i uvođenjem tramvaja. To je ostavljena kao jedna opcija. Šinski sistemi su jedno vreme bili apsoutno nepoželjni za gradove, a sada se svi vraćaju. Novi Sad je bio jedan od gradova koji su počupali šine. Šinski sistemi su dobri za rešavanje masovnog prevoza, a Novi Sad ima nekoliko koridora gde postoji jako velika koncentracija putnika, a najveća je u pravcu zapad-istok. Svakako se nešto mora uraditi, u mnogim gradovima je uveden “Brzi autobuski tranzit” na tim koridorima. On podrazumeva manje stanica, fizički odvojene saobraćajnice za te autobuse, koji idu 80 kilometara na sat i imaju pravo prvenstva prolaza na raskrsnicama. Takvo rešenje postoji i u Bostonu, Torontu, Los Anđelesu. To tamo služi kao preteča šinskog sistema, kako bi se putnici navikli na koridore, tako da bi to možda bilo dobro rešenje za Novi Sad. Ipak to su sve krupne odluke, za koje politika mora da konačnu potvrdu.
Kritike dela javnosti ne odnose se samo na lokaciju novog mosta, već i na prilazni vijadukt s bačke strane, za koji se kaže da nije bio predviđen urbanističkim planovima. Zašto je implementirano takvo rešenje, za koje kritičari tvrde da će buku i zagađenje izdići na nivo viših spratova okolnih zgrada?
– Bukom se ne bavim direktno, kao što to radi Inistitut za javno zdravlje Vojvodine, koji je meri na nekoliko lokacija u gradu. Ipak, bavim se indirektno, tako što simulacijama možemo da utvrdimo neki nivo buke, ali meni to, kao i vama ne znači previše. Znam norme, ali jednostavno nemamo osećaj koliko je to bučno ili ne. Teretni saobraćaj definitvno neće ići tim mostom, jer bi kompletna struka bila protiv toga. Ne postoji za to objektivna potrebna, pošto će teretni saobraćaj ići Fruškogorksim koridorom na novi most koji se pravi preko Dunava kod Tekija. S tim, što je davno pre tog mosta isprojektovan most između Bačke Palanke i Neština, tako da postoje različita rešenja koja isključuju potrebu da vi pustite teretni saobraćaj da ide preko novog mosta. Sva vozila koja trenutno prolaze Bulevarom Evrope jesu ista ona koja će prelaziti preko tog mosta. U Novom Sadu postoji određeni broj vozila, mada raste stepen motorizacije, možda i najbrže u Srbiji. Sada je on više od 400 vozila na 1.000 stanovnika. Mada, Ljubljana ima 600, Zagreb ima 540, tako da se može i kod nas očekivati još više, jer čim popravite malo standard, a automobil je simbol slobode, svi kupe auto. Tako je svuda u Evropi. Sad zamislite kružnu raskrsnicu o kojoj smo govorili na Bulevaru Evrope i Bulevaru cara Lazara, uz nova tranzitna putovanja putničkih automobila novim mostom, da joj dovedete još samo 500 vozila na sat: to je kolaps totalni. Rešenje je ili da izmestite priključak s mosta nekim drugima pravcima, pa da ga spojite na drugi način sa Bulevarom Evrope ili da izgradite dodatne kapacitete. Drugo rešenje nije moguće, jer na bliskom rastojanju imate i drugih raskrsnica u ulicama Cara Dušana, Iva Andrića i to bi bilo mnogo lošije rešenje od vijadukta. Nisam učestvovao u projektovanju ovog rešenja, ali se meni to dopada, to je denivelacija, koja se primenjuje u svim većim gradovima. Vijadukt bi rasteretio i postojeću kružnu raskrsnicu na Bulevaru Evrope i Bulevaru cara Lazara.
Iz stručnog ugla, dakle, tvrdite da su svi argumenti na strani izgradnje novog mosta u produžetku Bulevara Evrope. Odakle onda toliki otpor dela javnosti tom projektu?
– Što se tiče struke mi nemamo nikakvu dilemu, niti su je imali mnogi pre nas, da je taj most potreban. Voleo bih samo da neko iznese neke argumente i dokaže da taj most nije potreban, naravno sa stručnog stanovišta. Nisam učestvovao u iradi plana, to su radili ljudi iz “Urbanizma” koji su čisti profesionalci, koji su radili tamo i pre nekoliko decenija. Oni su svakako jako dobro upoznati sa čitavom problematikom Novog Sada i rade svoj posao, ja mislim jako dobro. Mada sam možda i subjektivan, jer su neki od njih bili i moji studenti. Jedan od njih je radio za američku firmu kao prostorni planer novog grada u Kataru za potrebe Mundijala. Reći za takvog čoveka da nije stručan, čoveka koji je bio konsultant mnogim drugim firmama na zahtevnim i kompleksnim projektima?
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.