VOJVODINA – “Poljoprivrednik” je specijalizovani list za selo i poljoprivredu, jedinstven ne samo po tome što postoji i redovno izlazi 67 godina, već i što je ostao list poljoprivrednih proizvođača, nastojeći da prenese čitaocima dostignuća pre svega domaće nauke i struke, koja su primenljiva u proizvodnji. Portal Vojvodina uživo, zajedno sa listom “Poljoprivrednik” prenosiće, do kraja godine, najzanimljivije tekstove iz Poljoprivrednog kalendara 2024. godine.
Savremena poljoprivredna proizvodnja se zasniva na nekoliko bitnih principa: racionalizacija troškova, maksimiziranje prinosa, efikasnost proizvodnje i visoka profitabilnost.
Svi koji radimo u poljoprivredi ili smo povezani sa poljoprivredom, jesmo svedoci nove evolucije u poljoprivredi, nazvanog precizna poljoprivreda. Ona je započela pre nekoliko godina i sada se odvija tu pored nas, vrlo intenzivno. Sredstva i tehnologije za priključivanje tehnološkom usponu postoje i nalaze se nadohvat ruke. Da bi se došlo do pozitivnih efekata primene precizne poljoprivrede, moraju se savladati različiti izazovi kako materijalne tako i psihološke prirode. Materijalni izazovi su jasno definisani: veličina i oblik parcele, tip mašine koji će se koristiti, tehnologija obrade zemljišta i na kraju definisan trošak. Izazove psihološke prirode je najteže savladati. Ljudi teško menjaju navike i ne pomeraju se lako iz njihove “zone komfora”. Iako su prednosti primene novog koncepta vrlo jasne, stvara se iracionalni otpor kod ljudi koji treba da ih primenjuju u praksi. U velikim poljoprivrednim firmama postoji više slojeva menadžmenta iznad neposrednog rukovaoca i svaki taj nivo predstavlja poseban izazov i drugačiji način pristupa da bi se ubedio da promeni dosadašnji način rada.
Da bi se ovi potencijali iskoristili, potrebno je započeti proces uvođenja precizne poljoprivrede u svakodnevnu praksu. Ne postoji “srebrni metak”, idealno rešenje koje se može univerzalno primeniti za sve korisnike tako da nijedan izabrani put nije pogrešan. Ova činjenica može da izgleda obeshrabrujuće na prvi pogled, međutim ostavlja vrlo veliki manevarski prostor svakom korisniku, zato što svako od njih može imati svoj jedinstveni put. Na tom putu treba sagledati svoje postojeće mogućnosti i potrebe, i od toga krenuti sa uvođenjem novih tehnologija.
Preporuke za procese uvođenja precizne poljoprivrede zasnovane su na višegodišnjem iskustvu autora. Podeljene su u dve grupe, dugotrajni/permanentni procesi i jednokratni procesi.
Dugotrajni i permanentni procesi
Promena “stanja svesti” kod svih zaposlenih, na svim nivoima, odnosno njihovog shvatanja o preciznoj poljoprivredi i benefitima donosi i prihvatanje promene dosadašnjeg načina rada. Stanje svesti radnika, od rukovaoca mašine do menadžmenta, od ogromne je važnosti da bi primena precizne poljoprivrede imala efekta u praksi. Što više podataka postoji o operacijama i parceli, to zahteva veću posvećenost poslu. Velikim brojem podataka kojima se upravlja stiče se veće znanje, koje je potrebno da bi se optimizovala upotreba mineralnih đubriva, semena, hemijskih sredstava, vode i sl.
Kontinualna obuka rukovaoca, tehničara i inženjera za svaku novu tehnologiju koja se planira upotrebiti.
Pravljenje tima za preciznu poljoprivredu sa specijalistima za određene oblasti i definisanje uloge tima za preciznu poljoprivredu:
- navigacioni sistemi,
- prikupljanje, obrada i analiza podataka
- analiza i mapiranje zemljišta
- digitalizacija parcela i pravljenje digitalne infrastrukture parcele
- vegetacioni indeksi
- varijabilna distribucija materijala
- snimanje ortofoto i obrada slika
To znači da treba u pravnim aktima firme predvideti postojanje radnih mesta onih koji rade u timu za preciznu poljoprivredu. Naravno, u manjim firmama više poslova može raditi jedan čovek, ili da se poslovi povere drugim firmama specijalizovanim za neke oblasti. Važno je shvatiti da bavljenje preciznom poljoprivredom nije sporedni posao za nekog zaposlenog nego njegov primarni posao. Ako je bavljenje preciznom poljoprivredom nekome sporedni, nametnuti posao, takvi će biti i dobijeni rezultati. Manji proizvođači neke poslove mogu da rade sami, a za neke da koriste eksterne usluge pojedinih specijalizovanih firmi.
U cilju primene precizne poljoprivrede i njenog uvođenja u praksu neophodno je uraditi više stvari:
- Definisanje potrebnog hardvera i softvera za tim za preciznu poljoprivredu.
- Digitalizacija parcela i utvrđivanje stvarnih površina i oblika, kao i strukture korisnik/farma/parcela
- Kvalitativno i kvantitativno diferenciranje zemljišta. Kreiranje digitalne infrastrukture za svaku parcelu, kao što su AB linije vođenja, prepreke (bandere, šahtovi…), zone izuzeća itd. Osim ovih klasičnih elemenata infrastrukture parcele, poželjno je i da se obeleže tačke “ulaska u parcelu”, ili “tačke početka operacije”. Preporučuje se da se ubaci, pored glavne tačke, i pomoćna tačka ulaska, jer se na nekim parcelama može desiti da je, usled promene vremenskih ili drugih prilika, nemoguć ulazak i započinjanje posla od primarane tačke. U praksi se ova informacija prenosi usmenim putem opisno, što izaziva konfuziju kod rukovaoca na samoj parceli. Naravno, ovo zahteva dodatni napor u pripremi i organizaciji posla, ali kada se jednom uradi, ostaje za sledeće godine.
- Organizovanje prikupljanja podataka o operacijama.
- Proces prikupljanja i snimanja podataka o operacijama je telematika. Prikupljeni podaci u realnom vremenu iz poljoprivrednih mašina i traktora se prenose na internet ili na tzv. “oblak”. Ova napredna rešenja nude daljinsko upravljanje poljoprivrednim mašinama, a daljinskom dijagnostikom obezbeđena je i direktna tehnička podrška tehničkog osoblja proizvođača na globalnom tržištu.
- Prikupljanje podataka može biti ručno ili automatsko.
Ručno prikupljanje podataka je na memorijske kartice ili USB. To je jeftino rešenje ako se koristi za mali broj mašina. S druge strane, automatski on-lajn prenos podataka je pogodan ako se prikupljaju podaci s velikog broja mašina. Ovaj način, iako je skuplji u odnosu na manuelni, ubrzava proces prikupljanja podataka, a ujedno je obezbeđena dvosmerna komunikacija.
Tradicionalni način prikupljanja podataka zasniva se na zapisivanju na papiru na parceli, zatim čuvanju papira, onda prenosu tih papira do kancelarije, odlaganju na sto, gde se čeka da budu uneseni u sistem, unosu podataka u neki softver i, na kraju, eventualnoj analizi. Ceo ovaj proces je spor i podložan nenamernim greškama prilikom višestrukog prepisivanja i/ili namernim intervencijama pojedinaca. Prenošenje podataka bežičnim putem znači direktnu sinhronizaciju i skladištenje podataka i njihovu momentalnu dostupnost. Značajno je skraćeno vreme za pristup podacima i očuvana struktura podataka.
Podaci prikupljeni direktno od mašina tokom izvođenja operacija nisu “kontaminirani” ljudskim intervencijama. Prikupljenim podacima se mora verovati, iako ponekad neki podaci deluju neverovatno. Ako se godinama intervenisalo nad podacima o inputima na pojedinim parcelama, zbog razlike u površini za koju se nije znalo, onda stvarno prikupljeni podaci o potrošnji inputa na parcelama sa stvarnom površinom deluju nestvarno, jer prethodno višegodišnje iskustvo kazuje drugačije. Podaci se nakon prikupljanja dalje obrađuju i usmeravaju na dalje odluke u proizvodnji. Sledi:
- Obrada podataka, analiza podataka i donošenje odluka o sledećim operacijama na nivou svake pojedinačne parcele;
- Sagledavanje mogućnosti primene drugih tehnologija precizne poljoprivrede, osim navigacionih sistema i potrebnih radnji, opreme itd;
- Nakon višesezonske analize podataka, donošenje odluka o mogućim promenama tehnologija obrade zemljišta za pojedine parcele, primene određenih melioracionih mera…
- Promena strukture mehanizacije, shodno zahtevima novih tehnologija.
Kratkotrajni i jednokratni procesi
Standardizacija naziva operacija, mašina, semena, đubriva, naziva i sastava tank miksa itd. Koliko god ovaj proces izgleda jednostavan, toliko je komplikovan za prihvatanje, pogotovo u firmama koje imaju više geografski razdvojenih delova. Svaki kraj ima svoje specifične nazive za neku operaciju, tako da treba istrajati u insistiranju da se koriste jedinstveni nazivi. Često rukovaoci ne razlikuju ime mašine i operaciju za koju se ona koristi. Bez standardizacije nastaje neopisivi haos u prikupljenim podacima i oni postaju neupotrebljivi, a izveštaji zasnovani na njima netačni. Podacima koji su dobijeni od mašina sa parcela mora se verovati, a zbrka sa nazivima unosi sumnju u njihovu validost. Čitava ideja prenosa podataka je da se izbegne intervencija čoveka, kako se ne bi dobijali “štelovani” podaci.
- Sagledavanje tehnološkog nivoa postojeće samohodne mehanizacije i priključenih mašina, kao i mogućnosti i isplativosti nadogradnje
- Definisanje potrebnih standarda opreme za preciznu poljoprivredu koje moraju da ispune mašine prilikom nabavke novih. Radi se o jednostavnoj kompatibilnosti navigacione opreme, traktora, sofvera za upravljanje farmom sa novom priključnom mašinom koja se nabavlja:
-Da li podržava ISO standard?
-Da li je potreban i prednji i zadnji ISOBUS konektor?
-Kompatibilnost ISOBUS segmenata priključne mašine i navigacionog sistema?
-Da li su otključani svi potrebni kontroleri zadataka na priključnoj mašini?
-Da li se koristi monitor navigacionog sistema ili monitor proizvođača priključne mašine?
-Da li treba RS232 signal?
-Da li podržava varijabilnu distribuciju?
-Da li poseduje kontrolu sekcija?
-Koliki je broj sekcija potreban/podržan itd.?
-Koje podatke snima i u kom formatu?
-Koje tehnologije se planiraju upotrebiti u budućnosti i da li će ih postojeća oprema podržati?
To su sve dodatna pitanja na koja se mora odgovoriti pre nabavke nove priključne mašine, osim njenih tehnoloških i eksploatacionih karakteristika, da se ne bi došlo u situaciju da nabavljena priključna mašina ne može da se poveže sa traktorom i navigacionom opremom. Isto važi i za nabavku novih traktora, gde treba obratiti pažnju na nivo opreme za preciznu poljoprivredu koju on poseduje, jer nije isto kupiti traktor sa nivoom opreme ISO ready, GreenStar ready i AutoTrac ready. Svaka naknadna dogradnja kablova, creva, kontrolera, utičnica je znatno skuplja nego kada je fabrički izvedena i ima svoja ograničenja.
- Kreiranje kanala izveštavanja menadžmenta. Za sada se u praksi pokazalo da je najbolje da tim za preciznu poljoprivredu direktno odgovara prvom čoveku firme i da se na taj način vrši pritisak na niži menadžment da mora da primenjuje tehnologije koje su mu na raspolaganju.
- Kreiranje kanala komunikacije između tima za preciznu poljoprivredu i drugih timova (ratarstvo, zaštita bilja, računovodstvo, servis…). Svaki od navedenih sektora može i treba da koristi informacije od zajedničkog i posebnog interesa samo za njih. Tehnologija je takva da i oni svojim delovanjem stvaraju dodatne informacije iz svoje oblasti koje su interesantne za ostale članove tima. Inženjer za preciznu poljoprivredu zna da napravi mapu varijabilne distribucije, ali koji “broj” treba da piše u kojoj zoni mora da kaže ratar.
- Kreiranje kanala komunikacije kancelarija-parcela i definisanje informacija koje su potrebne za otvaranje radnog naloga, koje je moguće poslati, a koje se moraju unositi ručno. Nema potrebe prepisivati u radni nalog informacije koje se već prikupljaju elektronskim putem, nego treba samo upisivati specifične informacije koje nisu već unesene.
- Uvesti specifične operacije precizne poljoprivrede (npr. snimanje dronom) kao obavezne operacije u tehnološke karte.
- Uvesti pripremu, podešavanje i održavanje navigacionih sistema kao obavezne radove pre započinjanja operacija na parceli i definisati zaduženja tima za preciznu poljoprivredu, servisa, tehničara i inženjera. Kao što se pre svake operacije traktor i priključna mašina pripremaju za određenu operaciju, tako i navigaciona oprema mora da se pripremi. Bolje je odvojiti sat pre početka operacija i izvršiti potrebna podešavanja i onda celu sezonu raditi bez problema nego preskočiti pripremu i mučiti se danima sa lošim radom navigacione opreme, a onda, da bi se rešio problem, raditi potrebna podešavanja. Ovo je naročito karakteristično za operaciju setve. Korisnici koji nisu pravilno podesili navigacioni sistem imaju problema, kao što su krivudanje ili nepravilan sastav redova. Ako se tome doda i loše podešena sejalica, onda se problemi multipliciraju i jako je teško ustanoviti šta je uzrok problema i kako ga otkloniti. Za preporuku je uhodavanje i testiranje setvenog agregata na tri prohoda, bez semena, kako bi se ustanovilo da li je razmak redova pravilan i da li ima krivudanja. Korisnici su jednostavno nestrpljivi i žele odmah da se radi u punom kapacitetu. Važno je da se shvati da navigaciona oprema ne može da kompenzuje tehnički i tehnološki neispravan traktorski agregat. Sličan problem nastaje i sa prskalicom kada se želi prskati u redove. Radni zahvat mora da se koriguje zatvaranjem krajnih dizni ako se radi u razmaku od 70 cm, jer se prohodi i radni zahvat ne poklapaju.
Većina korisnika nabavlja navigacionu opremu, traktore i sejalice na početku setvene sezone, bilo prolećne ili jesenje. To je “idealna” kombinacija za stvaranje haosa u operacijama setve. Korisnik uglavnom nije upoznat niti sa funkcijama traktora niti sa navigacionim sistemom, a ni sa sejalicom, a želi sve da savlada u jednom danu, što je nemoguće. Za svaku opremu je potrebno vreme da se savlada. Ovakav način obuke korisnika, gde tri različita servisna tima rade obuku i podešavanje opreme, izvor je frustracije za sve učesnike. Potrebno je ovladati jednom po jednom opremom, odnosno započeti obuku danima pre početka setve, gde postoji vreme za otklanjanje eventualnih problema i savladavanje upotrebe opreme.
Msc. Stanko Oparnica
Kite d.o.o.
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu “Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024” možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
