Istraživači pokušavaju da nađu način kako nadmudriti ljudski biološki sat i usporiti starenje kako bi ljudi duže bili zdravi. Jedno od rešenja izgleda da je i smanjivanje kalorija.
Decenijama su istraživači ispitivali restrikciju kalorija kao potencijalnu metodu produžavanja života. Brojna ispitivanja, od kojih neka datiraju skoro jedan vek unazad, sprovedena su na životinjama, a najnovija studija objavljena početkom meseca, pokazuje da ograničenje kalorija može usporiti starenje kod ljudi, prenosi „Tajm“.
Grupa istraživača, predvođena naučnicima sa „Mejlmen škole javnog zdravlja“ u Kolumbiji, koristila je podatke iz ispitivanja pod nazivom – Sveobuhvatna procena dugoročnih efekata smanjenja unosa energije (CALERIE). Istraživanje je pratilo grupu više od 200 zdravih odraslih osoba, uzrasta od 21 do 50 godina koji nisu bili gojazni. Neki od učesnika su bili upućeni da smanje unos kalorija za 25 posto tokom dve godine, dok se ostatak grupe držao svoje normalne ishrane. Istraživanja su pokazala da su oni koji su imali manji kalorijski unos, tokom dve godine imali bolje zdravlje, poboljšane vrednosti holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi, u poređenju sa onima koji su imali normalan kalorijski unos.
Da li su ljudi koji su ograničili unos kalorija takođe sporije starili od onih koji nisu imali kalorijska ograničenja. Da bi ovo saznali, koristili su uzorke krvi uzete kada je studija počela, posle prve godine i zatim posle druge godine, a sve kako bi potražili znake starenja u DNK učesnika. Koristili su tri različite metode analize DNK. Dve metode su izračunavale biološki uzrast učesnika, bez obzira koliko su hronološki stari, na osnovu stanja njihove DNK. Koristeći te metode, istraživači nisu primetili nikakve značajne promene nakon dve godine ograničenja kalorija.
Treći model je je ispitivao brzinu kojom neko stari, a ne njihovu trenutnu biološku starost. Istraživači su otkrili da su dve godine ograničenja unosa kalorija dovele od 2 do 3 posto sporijeg tempa starenja. To možda ne zvuči mnogo, ali prema autorima studije, prethodna istraživanja sugerišu da bi slično usporavanje biološkog starenja moglo da smanji nečiji rizik od smrti do 15 posto – ovoliko se smanjuje smrtnost ukoliko se, na primer, prestane sa pušenjem.
To je, međutim, samo procena, jer su ljudi u studiji praćeni samo dve godine, pa je nemogućetačno reći kako je njihova ishrana uticala na njihovu dugovečnost i doživotno zdravlje, navode istraživači.
Osim toga, pad potrošnje kalorija od 25 posto je dramatičan i za mnoge ljude, neodrživ. Čak i mnogi od učesnika ispitivanja – koji su dobijali unapred pripremljene obroke, tokom mesec dana, kako bi se navikli na nov stil ishrane i dobili savete kako da se ponašaju da bi im promena išla lakše – nisu se pridržavali plana pune dve godine.
Neki istraživači su izrazili zabrinutost zbog potencijalnih nedostataka dugotrajnog ograničenja kalorija među ljudima, uključujući posledice po mentalno zdravlje, ali i pad gustine kostiju i mišićne mase. Jedna studija iz 2018. godine, sprovedena na ostalim primatima, takođe je otkrila da ograničenje kalorija može produžiti životni vek, ali može promeniti i sastav mozga (iako ne na načine koji utiču na kognitivne funkcije, kako su naveli istraživači u toj studiji).
Široko rasprostranjen način ograničavanje kalorija nije praktična strategija za usporavanje starenja stanovništva, ali upravo novi podaci sugerišu da je usporavanje starenja kod ljudi moguće, pa se preporučuje povremeno smanjenje unosa kalorija, odnosno periodi kada se njihov unos ograničava.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
