BEOGRAD, 22. april – Poslednji preživeli zatočenici koncentracionog logora Jasenovac počeli su proboj 22. aprila 1945, pre 80 godina.
Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana „balkanski Aušvic„. Bio je to sabirni, radni, kažnjenički i zarobljenički logor.
U proboj je iz logora tog 22. aprila 1945. godine, krenulo oko 600 od 1.073 koliko je tada preostalo logoraša u logoru Ciglana u Jasenovcu. Tog dana, ili prethodne večeri, pošto je postalo nesumnjivo da ih očekuje neizbežna smrt, deo logoraša se odlučuje na proboj.
Od 600 koliko je krenulo u proboj, preživelo ih je najviše 117. Istog dana u beg su krenuli i zatočenici drugog dela logora, Kožare. Od njih 147 koliko je krenulo u proboj, preživelo je svega 11.
Predvodnik proboja iz Ciglane bio je Ante Bakotić, inače zarobljeni partizan. Ni on međutim nije uspeo da se dočepa slobode, poginuo je tokom bega.
Proleća 1945. marta i aprila, sporovođena je sistematska likvidacija logora. Saveznička avijacija bombardovala je inače logorski kompleks tokom tog proleća u više navrata, i pojedini objekati su uništeni.
Uprava, na čijem čelu se nalazio Vjekoslav Maks Luburić, zapovednik tzv. ustaške obrane, naredila je zatim da se pobiju svi zatočenici, a logor minira, kako bi bili uklonjeni tragovi sistematskog zločina. Likvidarni su zatočenici, uništavana arhivska građa, sva dokumetacija, objekti, sve ono što bi moglo biti svedočanstvo, pokazatelj, dokaz, šta se na prostoru koncentracionog logora događalo.
Dok je deo ustaškog osoblja minirao objekte, drugi su palili barake i dokumetaciju, ostali su ubijali zatočenike, kako ne bi bilo živih svedoka. Oni koji su poslednjem periodu pristizali u logor nisu ni uvođeni nego su odmah po prispeću ubijani, uglavnom na Savi.
Do 22. aprila 1945. godine u Jasenovcu je preostalo svega 1.220 zatočenika. Dan uoči proboja, 21. aprila, ustaše su likvidirale ostatke ženskog logora. Tada su ubijene i poslednje zatočenice, njih oko 80.
Pošto je još 1.073 zatocenika bilo zatvoreno u zgradi Ciglane, delu logorskog kompleksa, bilo je nesumnjivo da će ubrzo i oni biti pobijeni. Preostalim logorašima postalo je jasno šta ih očekuje, pa se odlučuju na proboj po svaku cenu. Tako se prvobitno desetak zatočenika dogovoralo da krenu u beg.
Odlučeno je da se na svakom od četiri izlaza smesti po desetak čvrsto opredeljenih za proboj. Obezbedli su nešto alata, čekiće, letve, cigle. Dogovor je bio da će paralelno, istovremeno, provaliti na sva četiri izlaza, kako bi potom jurišali ka izlazu uz logora. Usaglašeno je ko napada kapiju i drugo. Na dogovoreni uzvik Ante Bakotića „Napred drugovi!“ oko 10 sati, tog prepodneva, proboj je započeo.
Pošto su prethodno zamandaljeni ulazi i prozori probijeni usledio je juriš ka približno 150 metara udaljenoj kapiji logora.
Oko 460 potpuno onemoćalih, bolesnih ili starih, nije ni pokušavalo proboj, preostalih 600 krenuli su na juriš.
Uspelo im je i da likvidiraju pojedine ustaške stražare. Logoraš Mile Ristić je čak uspeo da otme jedan mitraljez, dok je Edo Šajer presekao telefonske provodnike, što je u izvesnoj meri otežalo komunikaciju ustaške uprave.
U prvom trenutku zatočenicima je malo pogodovala činjenica da je 22. april bio tmuran, kišovit dan, pa se deo logorske straže sklonio od padavina. Tako da je postojao izvesni efekat iznenađenja, ali ne zadugo.
Preživeo je svega 117 logoraša, od 600 koliko je učestvovalo u proboju iz Ciglane. Stradali su tokom proboja, kao i u nabujaloj Savi, još uvek hladnoj u to doba godine, ili su ih ustaške potere stigle u blizini logorskog kompleksa. Preostalih 470, koji se nisu osećali sposobnim da učestvuju u proboju, pobijeni su svi do jednog.
U delu logora Kožare, grupa zatočenika paralelno je planirala proboj, bez ikakve veze sa grupom iz Ciglane. Oni su proboj započeli istog dana, 22. aprila, oko 20. časova uveče. Napali su logorsku stražu, presekli žicu, čak i zapalili radionice i magacine.
Potera ustaša trajala je međutim tokom čitave noći. Preživelo ih je od 176, odnosno 147 koliko je krenulo u proboj, svega 11.
Već sutradan, 23. aprila, logorska uprava i posade, kompletno ustaško osoblje, napustili su kompleks logora Jasenovac.
