BEOGRAD – Privrednici su na panelu o privredi pre i posle pandemije i izazovima u 2022. godini, u okviru konferencije „The Ekonomist: Svet u 2022“, istakli da je bez obzira na pandemiju ova godina u Srbiji bila dobra i ocenili da je teško predvideti kakva će biti sledeća, kako u Srbiji tako i u svetu.
Predsednik francusko-srpske Privredne komore Dragan Stokić je rekao da je najbitnije da zbog pandemije nije bilo otpuštanja zaposlenih i da je za francusku poslovnu zajednicu u Srbiji bilo veoma važno šta se događa u sektoru saobraćaja, najviše zbog koncesije Vansija na Aerodromu Beograd.
U tom smislu je naveo da se projekti na aerodromu odvijaju dobro, čak i oni ekološki, da je aerodrom odmakao u dekarbonizaciji.
„Najvažnije je da nije bilo otpuštanja radnika, već je i povećana tražnja pogotovu za visoko kvalifikovanim kadrom“, rekao je Stokić i ukazao da nije pozitivno to što se povećava cena rada i troškovi rada.
Stokić je kazao i da Francusko – srpska privredna komora podržava formiranje naučno – tehnoloških parkova koji treba da budu, kako je rekao, inkubatori za samozapošljavanje mladih.
Kada je reč o digitalizaciji, Stokić je rekao da je potrebno podstaći i digitaloizaciju javnih preduzeća, ali i privatnih jer digitalizacija čini efikasnijim procese i omogućava im da ukorače u digitalnu ekonomiju i generišu personalizovane servise.
Pored digitalizacije, akcenat bi trebalo da bude i na zelenoj agendi, rekao je on i u tom smislu ukazao da je danas otvoren Klaster 4, te da će biti dodatnih fondova iz EU koje će Srbija moći da koristi za projekte iz te oblasti.
Predsednik Komore italijansko – srpskih privrednika Ðorđo Markeđani kazao je da su italijanske kompanije uspele da pokažu čvrstinu i izdržljivost i u Italiji i u Srbiji tokom pandemijskih godina.
Kako je naveo, u Italiji je najviše pogođen turizam, a kada je reč o izvozu bilo je je problema sa logistikom u vezi prevoza.
„Uspeli smo da imamo izdržljivost i snagu i u Italiji i u Srbiji. Dosta smo propatili, ali uspeli smo da pređemo u novu normalnost“, kazao je Marćegiani.
Istakao je da Srbija nije gubila vreme 2020. i 2021. godine i u tom smislu rekao je da je gradila infrastrukturu što je prema njegovoj oceni najbolja propusnica za Srbiju kao evropsku zemlju za budući napredak.
„Nije bilo dobro vreme, bilo je strašno, ali uspeli smo da preživimo“, kazao je Markeđani.
Ekonomista iz EIB-a Simon Savsek, govoreći o uticaju pandemije na kompanije u regionu, kazao je da region, u smislu zapošljavanja i BDP-a, nije bio pogođen kao što se u početku strahovalo da će biti.
Istakao je da pandemija i dalje postoji i da će biti potrebno za ceo svet vremena da se u potpunosti oporavi.
Kako je rekao, kada je virus prelazio iz Kine, postojale su procene da će zaobići region,ali su one bile pogrešne.
Naveo je da je na Zapadnom Balkanu 90 odsto kompanija dobilo subvencije za plate, 10, 20 odsto kredite, a da se 40 odsto kompanija privremeno zatvorilo, dok 61 odsto ima manju likvidnost.
Kada je reč o preprekama, Savsek je rekao da je bilo problema sa neformalnim sektorom, političkom nestabilnošću, visokim porezima.
U Srbiji je prepreka slabo obrazovana radna snaga, kazao je Savsek i dodao da je u bankarstvu situacija mnogo bolja, a da su mala i srednja preduzeća ta koja su imala probleme.
Dejvid Landsman, predsednik Britansko- srpske privredne komore koji se uključio onlajn, rekao je da kada su ga britanske kompanije pitale o Srbiji, rekao im je da je to najveća zemlja u regionu koji raste.
„Ima dosta pozitivnih stvari, kao što je ljudski kapital, zatim to što kompanije iz Srbije otvaraju kancelarije u Velikoj Britaniji. Rekao sam im da pogledaju kakva je situacija u haj teku“, rekao je on.
Dodao je da je bilo pozitivnih promena u odnosima Srbije i Velike Britanije i da ase u Srbiji sve više prihvataju evropski standardi i da je sve manje prepreka za ulaganje.
Ova godina je bila zaista jako dobra za 80 odsto kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), jer im pandemija nije predstavljala teškoću, nego su imale rast prihoda, profita i investicija, izjavio je predsednik AmChema Zoran Petrović.
„Situacija je znatno bolja nego prošle godine. Već vidimo da se od maja-juna pomeraju projekcije rasta i sad je izvesno da će do kraja godine on biti 6,5 do sedam odsto, na šta je uticali građevinarstvo, i sektor usluga, lična potrošnja i investicije“, rekao je Petrović.
Ocenio je da je razlika u činiociima koji utiču na rast BDP-a između Srbije i drugih zemalja Srednje Evrope članica Eu u tome što tamo izvoz igra značajniju ulogu.
„Kompanije su se prilagodile krizi, dosta toga je urađeno, digitalizacija je dostigla neslućene visine, a bilo je optimizma zbog vakcina koje su stigle. Ne bi valjalo da zbog lošije vlacinacije prospemo sve što šmo dobro uradili“; zaključio je Petrović.
Izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji Oliver Lepori rekao je da u našoj zemlji posluje 60 japanskih kompanija.
„Prošlu godinu su obeležile zančajne linvesticije iz Japana kompanija Tojo i Nidek, koje traže kvalifikovanu radnu snagu, a najveći izazovi su bile kulturološke razlioke i mobilnost radne snage“ rekao je Lepori.
Istakao je da japanske kompanije nisu toliko primetne, zbog poslovne politike koja podrazumeva integraciju u lokalnu zajendicu, alli da su to stabilne i dugoročne investicije.
Lepori je dodao da japanske kompanaije traže visokokvalifikovanu radnu snagu različitih struka.
