Srpski agroanalitičari slažu se da je krajnje vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja poljoprivrede po kome imamo samo 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum 10.000 evra. Oni upozoravaju da je stanje takvo da bi naša zemlja mogla da ostane bez sela.
Agroanalitičar Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs napominje da je pandemija Covid-19 jasno pokazala od kakvog je značaja za jednu zemlju poljoprivreda, kada može da prehrani svoje stanovništvo u kriznim vremenima i ima viškove poljoprivrednih proizvoda.
– Ne čudi zašto je Kina ovih dana svojim partnerima u 17 zemalja jugoistočne Evrope poručila da će u narednih pet godina na 170 milijardi dolara povećati uvoz njihove robe, sa naglaskom na poljoprivredu i agroindustrijski kompleks. Lepo je bilo videti da je kompanija koja je najveći proizvođač hrane u Egiptu i najveći uvoznik žitarica zainteresovana za naše proizvode, da je u Srbiji boravila i delegacija Irana takođe zainteresovana za uvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i za plasman srpskog semena i semenskog materijala – navodi Gulan.
On smatra da je potrebno mnogo toga promeniti, a kao primer navodi kukuruz od koga se može napraviti 2.000 proizvoda, a mi ga izvozimo kao sirovinu. Procene su da će Srbija ove godine imati oko 3,8 miliona tona kukuruza za izvoz, a to je gotovo celokupna količina koju godišnje uveze samo Egipat.
Doktor biotehničkih nauka, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidović, međutim, napominje da je najlakše izvesti četiri miliona tona kukuruza, ali da će od toga korist imati pet-šest izvoznika, dok će ostali koji se bave proizvodnjom „ostati sirotinja“.
– Najbolje bi bilo da učimo od zemalja uspešnih u poljoprivredi kao što su Holandija, Danska i Rusija. Rusija je izgradila 564 farme svinja i izvozi 62 miliona prasića. Od uvoznika mesa postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu, a vrlo brzo će postati i ozbiljan izvoznik goveđeg mesa – ističe Vidović.
On smatra da nova koncepcija treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva prerađivačku industriju. To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost ljudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa.
Vidović kao novi koncept agrara koji bi domaćim poljoprivrednicima doneo veći profit ističe da je potrebno napraviti nacionalnu strategiju sa pravcima razvoja i organizacijom zadružnog sistema, gde bi zadruge bile privatnog karaktera, da se u njih vrati prerađivačka industrija.
– Neophodna je promena koncepta funkcionisanja poljoprivrede kako bismo umesto samo hiljadu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, imali minimum 10.000 – naglašava Vidović.
Branislav Gulan kaže da su potrebne specijalizovane zadruge koje bi se bavile proizvodnjom jedne sirovine.
– Na taj način bi postojala jedna zadruga za, na primer, proizvodnju povrća, koja bi u svom delokrugu imala i kapacitete za njegovu preradu, pa bi umesto izvoza sirovine išao finalni proizvod. Samo govedarstvom bi se bavila posebna zadruga, treća proizvodnjom svinja i tako redom i sve one bi u svom sastavu imale i prerađivačku industriju – objašnjava Gulan.
On napominje da ima i kod nas nekoliko primera proizvodnje od njive do trpeze, gde se kapital obrće pet puta godišnje i zapošljava 3.000 radnika.
– Ako samo tovite bika i prodate ga onda taj kapital obrnete malo više od jednom godišnje. Zato mi godišnje imamo vrednost proizvodnje sa hektara oko hiljadu evra, a Holanđani preko 22.000 evra. Da su klaničari bili voljni da kupe utovljene svinje od domaćih farmera u preradi bi u oktobru bilo obrađeno oko 35.000 tovljenika i za mnoga gazdinstva bi to značilo nastavak bavljenja ovim poslom, a ovako se farme gase, a samo u ovom vremenu bez posla je ostalo oko 10.000 ljudi – kaže Gulan i dodaje da kada bi poljoprivreda bila strateška grana vrednost njene proizvodnje bi bila i do 60 milijardi dolara.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da su davanja država EU poljoprivrednicima pet do 10 puta veća u odnosu na Srbiju.
– Ako 33 odsto sredstava iz budžeta EU odlazi na agrar, jasno je koliko se subvencioniše poljoprivreda njihovih članica, što nije trenutno ni uporedivo sa Srbijom. Kada bismo stvorili iste uslove za domaće proizvođače, verovatno ne bismo u prihodima zaostajali za Holandijom i uopšte zemljama EU – ocenjuje Prostran.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
