Kukuruz se u Srbiji gaji na preko 1,2 miliona hektara, u različitim klimatskim i proizvodnim uslovima – od ravničarskih do brdsko planinskih oblasti i iznad 1.000 m.n.m. Bez odgovarajuće primene agrotehničkih mera nema ni visokih i stabilnih prinosa kukuruza.
Đubrenje učestvuje u formiranju prinosa sa preko 40% u odnosu na sve druge agrotehničke mere. Najtačnije i najekonomičnije đubrenje za svaku kulturu dobija se na bazi rezultata agrohemisjke analize zemljišta i preporuke stručnjaka. Kukuruz za jednu tonu zrna i biljne mase potroši 28 kg azota, 11 kg fosfora i 31 kg kalijuma po hektaru. To znači da bi za 10 tona zrna trebalo obezbediti 280 kg azota, 110 kg fosfora i 310 kg kalijuma.
Znači, za velike prinose zrna kukuruzu preko 10 t/ha trebalo bi obezbediti odgovarajuće količine osnovnih hranljivih elemenata koji bi biljci trebalo da budu dostupni u toku vegetacije. Jedan deo ovih količina se već nalazi u zemljištu ili će postati dostupan biljci u toku vegetacije. To su količine koje nastaju uglavnom mineralizacijom prethodno zaoranih žetvenih ostataka, preostale količine od đubrenja prethodne kulture i prirodne rezerve zemljišta. Onu razliku koja nam nedostaje moramo dodati u vidu organskih đubriva ili mineralnih đubriva.
Đubrenje stajnjakom izvršiti obavezno u jesen i zaorati na dubinu 25-30 cm, odmah nakon iznošenja na parcelu. Treba računati da hranjljivi efekat dobrog stajnjaka traje od 3 – 4 godine u zavisnosti od tipa zemljišta i klimatskih uslova. Pored uticaja na povećanje sadržaja hranjljivih materija u zemljištu, stajnjak povećava sadržaj humusa i mikrobiološku aktivnost u zemljištu, poboljšava strukturu zemljišta, a time i vodni, vazdušni i toplotni režim. Količina unetog stanjaka trebalo bi da iznosi između 20 i 30 t/ha.
Ako se zaoravaju žetveni ostataci, trebalo bi zaorati i najmanje 50 kg/ha UREA-e da bi se izvršila njihova pravilna mineralizacija.
Za prinos od 10 t/ha suvog zrna na prosečno obezbeđenim zemljištima trebalo bi uneti u vidu mineralnih đubriva sledeće količine osnovnih hranljivih elemenata:
– AZOT (N) 120-150 kg/ha
– FOSFOR (P2O5) 60-80kg/ha
– KALIJUM (K2O) 60-80kg/ha
Ako se kukuruz gaji posle lucerke, deteline, soje ili neke druge leguminoze može se smanjiti količina unetog azota i do 30%, jer ove kulture obogaćuju zemljište ovim elementom.
Ukoliko se kukuruz gaji u uslovima navodnjavanja, količina azota se može povećati i na 180kg/ha, ne samo zbog većih prinosa zrna u uslovima navodnjavanja nego i zbog povećanog ispiranja azota u dublje slojeve zemljišta, van zone korenovog sistema.
Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti vremenu unošenja pojedinih vrsta đubriva u zemljište da bi hranjljivi elementi bili dostupni biljkama u pravo vreme. Zbog racionalnosti upotrebe đubriva preporučuje se đubrenje u dve faze, pod zimsku brazdu bi trebalo uneti celokupne količine fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O) kroz đubriva kao što su N:P:K treba dodati i 1/3 do plovine azota (N), u zavisnosti od raspoloživih formulacija đubriva na našem tržištu.
Preostalu količinu azota (N) trebalo bi uneti predsetveno đubrenjem UREA-om, izuzev na kiselim zemljištima. U tom slučaju treba uraditi kalcifikaciju (dodavanje kreča) uz obavezno zaoravanje stajnjaka svake 3-5 godina.
U okviru zalivnih sistema, kukuruz se može đubriti vodorastvorljivim hranivima.
Dopunska prihrana useva kukuruza se može obavljati KAN-om ili AN-om. Prihrana se vrši u ranim fazama rasta biljaka (3-7 listova) i najbolje je da se uradi istovremeno sa međurednom kultivacijom. Količine mogu biti različite u zavisnosti od prethodno unetih količina azota, stanja useva, vremenskih prilika i materijalnih mogućnosti.
Kod suvog ratarenja za dopunsku ishranu se mogu koristiti folijarna đubriva.
Kao osnovno i najvažnije, pre svega trebalo bi uraditi agrohemijske analize zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata uraditi pravilnu ishranu kukuruza. Samo tako ćemo ostvariti maksimalne prinose uz minimalne troškove.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
