NOVI SAD – Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sastali su se danas sa učesnicama međunarodne naučne konferencije „Antimikrobna rezistencija u veterinarskoj medicini – trenutno stanje i perspektive”, koje predvodi prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Tema sastanka, kojem je predsedavo pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Petar Samolovac, bila je formiranje radne grupe resornog sekretarijata i Poljoprivrednog fakulteta koja će raditi na implementaciji vodiča za racionalnu primenu antibiotika kod životinja, u okviru evropskog projekta COST ENOVAT, koji se bavi optimizacijom njihove upotrebe u veterini.
Samolovac je ukazao na značaj teme kojom će se baviti ovaj dvodnevni međunarodni skup, u organizaciji Departmana za veterinarsku medicinu, akreditovan od svih veterinarskih komora iz regiona, tako da u njegovom radu učestvuje više od 150 veterinara iz Srbije i inostranstva. Rezultate svojih istraživanja će predstaviti eminentni stručnjaci iz deset evropskih zemalja.
„Tema konferencije utoliko je značajnija jer se tiče zdravlja i ljudi i životinja, te kvaliteta njihovog života. Ovo je još jedan korak napred u saradnji resornog sekretarijata i Poljoprivrednog fakulteta, kako bi se formiranjem radne grupe zajednički primenio vodič evropske mreže ENOVAT i unapredila postojeća domaća rešenja iz nacionalnog programa”, istakao je Samolovac i dodao da će resorni sekretarijat u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti pitanjima u oblasti veterinarske medicine i borbi za racionalno korišćenje antibiotika.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Nedeljko Tica rekao je da saradnja Sekretarijata i Fakulteta nije uspešna samo u okviru investicija, već i u naučnoj i stručnoj praksi koja se tiče i ove međunarodne konferencije u oblasti veterinarske medicine, posvećene podizanju svesti o potrebi racionalnog korišćenja antibiotika.
„Neophodno je da se svi zajedno objedinimo oko jednog velikog projekta – da upotrebu antibiotika učinimo racionalnom i neophodnom onoliko koliko je potrebno za lečenje životinja i uspešnu proizvodnju mesa i ostalih proizvoda u stočarstvu. Važna je poruka za naše proizvođače da nikako sami ne primenjuju antibiotike, a posebno da to ne čine u preventivne svrhe i bez potrebe, jer u tom slučaju dolazi do rezistentnosti, na šta ukazuju svi rezultati u okviru ove međunarodne naučne konferencije. Problem je što takav pristup kasnije ima velike posledice u lečenju ljudi i na javno zdravlje u celini”, istakao je Tica. On je rekao da je važno poručiti da u narednom periodu, poštujući iskustva Evropske unije, zajedno radimo na tome da se upotreba antibiotika svede na minimum uz uvođenje sistema praćenja i kontrole, kako bi se dobio zdrav proizvod u ishrani i izbegle štetne posledice.
Predsednica Naučnog odbora konferencije prof. dr Zorana Kovačević zahvalila je Pokrajinskoj vladi što je umela da prepozna značaj ove teme.
„Novi Sad je trenutno centar gde preko 150 istraživača iz naše zemlje, regiona i Evrope traži rešenje za ovaj globalni javnozdravstveni problem. Ono što će se provlačiti kroz sva predavanja jeste na koji način veterinari mogu da zaštite zdravlje životinja uz racionalnu primenu antibiotika, a samim tim i zdravlje ljudi. Koliko je ovo veliki problem, govori i činjenica da Svetska zdravstvena organizacija rezistenciju na antibiotike svrstava među deset najalarmantnijih pretnji za javno zdravlje”, iznela je Kovačevićeva i zahvalila svim predstavnicima veterinarskih komora iz regiona na prisustvu, akreditaciji i priznanju ove konferencije, čiji je cilj podizanje svesti veterinara, ali i šire javnosti, o značaju antimikrobne rezistencije kod ljudi i životinja. Posebna pažnja biće usmerena na to kako geni rezistencije mogu da se prenesu sa životinja na ljude. Kako je Kovačevićeva istakla, jedno od pitanja na koja treba pronaći odgovor jeste šta veterinari mogu da urade u borbi protiv rezistencije na antibiotike. U okviru evropskog projekta COST ENOVAT razvija se šest različitih vodiča za racionalnu primenu antibiotika, koji će biti namenjeni za lečenje najučestalijih bolesti kod živine, goveda, svinja, pasa i mačaka.
Predsednik Veterinarske komore Hrvatske dr Ivan Zemljak istakao je da je tema antibiotika i rezistencije u regionu, nažalost, često skrajnuta što nikom ne ide u prilog.
„Upravo ovakvi projekti, implementacija vodiča i izrada pravila prema kojima se koriste antibiotici u veterinarskoj medicini, mogu pomoći da to na neki način primenimo u svim zemljama u regiji, da prihvatimo evropski način distribucije i primene antibiotika na farmama, te da više pažnje posvetimo delu preventive i vakcinacije, što treba na kraju da rezultira i smanjenom antimikrobnom rezistencijom, kao i zdravijom i kvalitetnijom hranom”, poručio je dr Zemljak. On je izneo zabrinjavajući podatak da do 2050. godine praktično više neće biti antibiotika koji će delovati na bakterije, gljivice i druge patogene mikroorganizme.
Sastanku u Pokrajinskoj vladi prisustvovali su i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Ljiljana Petrović, direktor Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Ivan Stančić, ekspert za internu medicinu malih životinja iz Velike Britanije Fergus Alerton, predsednik Veterinarske komore Srbije Miša Kolarević, predsednik Veterinarske komore Republike Srpske dr Velibor Kesić i predsednik Veterinarske komore Crne Gore dr Ranko Savić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
