Nepregledna žitna polja Vojvodine, oranice koje se žute pod suncokretom, ustalasane livade Šumadije – sve su to divni prizori koji prijaju oku, ali koji ne govore mnogo o stanju zemljišta koje nas hrani. A ono je, kao i svuda u svetu, usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje tokom poslednjih decenija, počelo da gubi plodnost koju je nekada imalo.
Osim za proizvodnju hrane, zdravo zemljište je od suštinske važnosti i za borbu protiv klimatskih promena. Zemljište je drugi najveći „rezervoar“ ugljenika na svetu, posle okeana, a prekomerna obrada dovela je do iscrpljivanja značajnih zaliha ugljenika u tlu. Zbog toga se u poslednje vreme sve više govori o regenerativnoj poljoprivredi. Ovaj novi, drugačiji pristup zemljoradnji, koji se od 2021. godine sprovodi i na našim njivama u Banatu, oslanja se na priznate agronomske principe i za cilj ima revitalizaciju zemljišta, povećanje prisustva organskih materija za bolji kvalitet i veći prinos useva, kao i zaštitu vodnih resursa i biodiverziteta. Takvo zemljište bolje apsorbuje ugljenik, zbog čega je regenerativna poljoprivreda važna i za borbu protiv klimatskih promena.
Srbija je prva zemlja u regionu koju je „Nestlé“ uključio u svoj globalni program regenerativne poljoprivrede, pomažući dobavljačima da kombinacijom tradicionalnih i naprednih tehnologija i načina obrade povećaju prinose i prihode, kvalitet povrća, kao i otpornost na klimatske promene. Proizvođači sušenog povrća, kompanije Telek Paprika i Geneza iz Kanjiže, koriste organsko đubrivo umesto veštačkog, primenjuju plodored i manje intenzivnu obradu kako bi dobili najbolje iz plodne banatske zemlje. Do sada su posadili više od 1.300 sadnica kao prirodne vetrobrane koji sprečavaju eroziju tla i unapređuju biodiverzitet, a znamo koliko je on značajan jer zdravom, produktivnom ekosistemu doprinosi i mnoštvo biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama koji u zemljištu žive pretvarajući organski materijal u humus. Domaćim poljoprivrednicima su na raspolaganju i najsavremeniji dronovi, koji im omogućavaju da neuporedivo lakše kontrolišu i čuvaju svoje povrtnjake.
Zdravo zemljište je osnova za proizvodnju zdrave hrane i ne bi trebalo da ga uzimamo „zdravo za gotovo“. Ono je jedan od najvažnijih elemenata u lancu prehrambene proizvodnje, jer 95 odsto svega što koristimo u ishrani direktno ili indirektno potiče iz zemljišta. Zato je očuvanje ovog ključnog i ograničenog resursa suštinski važno kako bi se podmirile rastuće potrebe za hranom kako sadašnjih, tako i budućih generacija. Ujedinjene nacije su procenile da će te potrebe porasti za 50 odsto, uz pretpostavku da će do 2050. godine planetu Zemlju naseljavati više od devet milijardi stanovnika.
Upravljanje zemljištem na održiv način i revitalizacija degradiranih poljoprivrednih zasada ne samo da može poboljšati sigurnost snabdevanja hranom, već u isto vreme ublažava posledice klimatske krize. Naime, pokazalo se da je plodno, zdravo tle otpornije na promene klimatskih obrazaca i ekstremne vremenske prilike. Ekonomska dobit, blagotvoran uticaj na životnu sredinu, sprečavanje erozije tla, očuvanje biodiverziteta i povećano uklanjanje ugljenika samo su neke od prednosti koje zajednicama donosi primena održivih poljoprivrednih praksi.
Program regenerativne poljoprivrede je još jedan korak „Nestléa“ ka oblikovanju održive prehrambene proizvodnje, koji će pomoći kompaniji na putu ka ostvarenju krovnog cilja da do 2050. godine dostigne neto nulti uticaj na životnu sredinu.
Osnovni principi regenerativne poljoprivrede:
• Upotreba organskog đubriva koje doprinosi plodnosti zemljišta
• Savremena tehnologija za održavanje i nadzor useva
• Očuvanje životne sredine
• Povećanje vlažnosti zemljišta i njegovog kapaciteta da zadržava ugljenik
• Očuvanje biodiverziteta
• Sadnja drvoreda i živica za sprečavanje erozije tla
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
