SREMSKA MITROVICA – Dečija igra, nestašluci, radost i osmesi deo su detinjstva svakog malog stvorenja. Kada se igra pretvori u brigu, strah i neizvesnost, onda na scenu stupaju drugari, roditelji, lekari.
Jedan trenutak promenio je živote ljudi koji su bliski ali i postali bliski devetogodišnjoj Dori Baroš iz Sremske Mitrovice.
Šta se zapravo dogodilo?
„Igrali smo se napolju, bio je sunčan dan i bilo je mnogo dece. Popeli smo se na kotlarnicu. Jedan drugar je bacio kamen i niko nije smeo da pogleda gde je pao. U trenutku dok sam gledala gde je kamen, izgubila sam balans i pala sa visine. Osetila sam jak bol i počela da plačem i vrištim. Moji drugari su se uplašili za mene i odmah otišli po moje roditelje. Tata, koji je doktor, odvezao me do bolnice, gde su me pregledali lekari i odlučili da me odvezu u Beograd kolima na kojima piše “Ambulance”. Tamo sam bila dve nedelje i sve mi je bilo čudno i često sam razmišljala kako se to meni uopšte dogodilo. Uvek sam uspevala da sebe smirim a često i pomislila da je to samo san. Moja mama je bila sa mnom, a brat i tata su došli po nas, jako sam ih zagrlila, a brat je čak i nosio moj duks. Ja sam sada dobro, moji školski drugovi i drugarice su me ispitivali kako sam sve podnela i govorili kako oni to ne bi izdržali. Hteli su da znaju celu priču i ja sam im pričala“ podelila je sa nama ovo traumatično iskustvo mala Dora. I dok govori ona je mirna, sa blagim osmehom na lepom licu.
Kakve povrede je imala nakon pada ispričala nam je prim. dr sci. med Mirjana Kendrišić, spec. anesteziolog mitrovačke Opšte bolnice: „Dora je imala teške telesne povrede, povrede jetre i bubrega sa unutrašnjim krvarenjem. Mi u bolnici se bavimo decom ali nismo Dečija bolnica i retko se srećemo sa traumom kakva je bila ova i zato teške traume upućujemo u Kliniku u Tiršovoj. Dete kao pacijent je specifično i mi lekari uvek posebno emotivno reagujemo na malog pacijenta i lično mi je ovo bilo jedno od najtežih situacija u karijeri, a radim već 33 godine. Na takve situacije nikad ne možeš da se navikneš“.
Doktorka Kendrišić je istakla zabrinutost svih koji su se zatekli po Dorinom dolasku u bolnicu, od lekara koji rade dijagnostiku, pregleda na skeneru, ultrazvuku, pregleda dečijeg hirurga. Svaki pregled je obavljen a da mala Dora nije pustila ni glasa.
Dora je u pratnji majke i transportovana za Beograd i začuđujuće je kako se ona, tako mala, dobro držala, nije plakala. Dijagnoza dr Nikole Krstića je potvrđena u Tiršovoj, i nakon boravka u šok sobi Dora je morala još neko vreme ostati u klinici .“
„Svi smo srećni što se sve tako dobro završilo i ostaće nam uspomena za ceo život“- emotivno je o ovom slučaju govorila dr Kendrišić.
Dora Baroš specifična je po svojoj hrabrosti, mentalnoj snazi i sa svojih devet godina racionalno, svesno i bez straha pokazala koliko je tako mala, a tako velika. I lavica i princeza. I u Tiršovoj su rekli da ona najhrabrija mala pacijentkinja svih vremena.
Zato je v.d. direktora mitrovačke Opšte bolnice prim. dr Dragan Malobabić odlučio da ugosti Doru i uruči joj Diplomu za hrabrost, pehar i poklone.
„Bio sam užasnut kad sam čuo za ovaj slučaj, Dorin tata je moj kolega, pozvao sam ga. Imali smo veliku sreću da sve krene u dobrom pravcu, da nije bila potrebna operacija, nego da se Dora oporavljena vrati svojim roditeljima i školi i da se ovako težak momenat više nikada ne ponovi. U teškim situacijama se prepoznaju pravi junaci, a Dora to svakako jeste. I sam sam roditelj troje dece i nije mi bilo svejedno, ni kao doktoru, ni kao čoveku“- rekao je dr Malobabić.
Dora je bila oduševljena pažnjom koja joj je danas upriličena i nagovestila majci da će postaviti status „Bolnica je zakon“. Želimo joj da ovde bude u prolazu, a zdravlja i uspeha onoliko koliko je njeno srce i njena hrabrost.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.