BEOGRAD – Pritisci kojima je Srbija sada izložena su očekivani, jer je naša zemlja jedina koja nije uvela sankcije Rusiji, a velike sile žele da nas privuku svaka na svoju stranu, kaže za Tanjug nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, Ognjen Pribićević, i dodaje da se može očekivati da sadašnji, inače jaki pristici, postanu još jači.
Komentarišući izjavu Viole fon Kramon da bi posle potpisivanja sporazuma sa Sergejem Lavrovim od strane Srbije, trebalo razmisliti o prekidu pregovora o evrointegracijama sa Srbijom, Pribićević kaže da je siguran da bar u ovom trenutku Evropska unija (EU) i Evropska komisija neće slediti taj put.
“Neće zato što je Srbija previše važna da bi se gurala u suprotnom pravcu. Još postoji značajan diplomatski prostor da se izborimo za što povoljniju poziciju za nas i, što je još važnije od našeg dogovora sa EU, mislim i nadam se da postoji prostor diplomatski za dogovor između Rusije i Zapada oko Ukrajine”, kaže Pribićević.
On ističe da je problem u tome što EU od nas traži da potpuno sledimo njenu ukupnu politiku, a nismo član EU i dodaje da na argumentaciju EU da mi treba da sledimo njihovu politiku jer delimo iste vrednosti treba odgovoriti argumentom da, ako je tako, zašto onda nismo još pre 15 godina primljeni u EU.
I jučerašnji upad Kosovskih bezbednosnih snaga u Zubin Potok, smatra delom pritisaka i navodi da u narednom periodu treba očekivati i najrazličitije pritiske.
Prema njegovim rečima, svako dalje zaoštravanje će voditi većim pritiscima na Srbiju i stavljati nas pred sve teže odluke u narednom periodu.
“Bojim se da u ovom trenutku nemamo puno vremena pred nama, posebno kada je reč o odnosu zbog referenduma u Rusiji i pretnjama nuklearnim oružjem. Mislim da je u pitanju nekoliko nedelja”, kaže sagovornik Tanjuga.
Kao pozitivno navodi to što se prema izjavi Antonija Blinkena diplomatski razgovori vode, iako se ne vide nigde nisu objavljivani.
Ohrabruju i poruke iz Kine i Indije, kao dve velike zemlje sa velikim uticajem na Moskvu i Vašington, a rekle su da imaju razumevanje za politiku Rusije ali ne i za dalje širenje sukoba, a da se i ne govori o potezanju nuklearnog oružja.
“Svakako ima prostora i za diplomatiju i za određeni, ne veliki, ali svakako određeni optimizam”, kaže Pribićević.
Pozitivnom ocenjuje i izjavu ministra spoljnih poslova Srbije, Nikole Selakovića, da Srbija neće priznati rezultate referenduma u četiri regije u Ukrajini, jer se njome brani naša celokupna spoljna politika, koja se zasniva na poštovanju teritorijalnog integriteta.
Kada je reč o mobilizaciji u Rusiji i tome kako ona utiče na celokupnu situaciju i koliko je opasna, Pribićević kaže da je Putinova pretnja veoma ozbiljna i da je tako i trebalo.
“Konflikt je daleko otišao u odnosu na to kako je počelo pre šest meseci i ceo rat u Ukrajini je pošao u pravcu onog najgoreg, a to je da se na jednoj i drugoj strani počelo govoriti da ćemo mi pobediti. Ovde je ključna stvar da se razume da ne može niko pobediti, jer se sada ne ratuje lukom i strelom, već je vreme nuklearnog oružja, a s njim nema pobednika, jer koliko jedni unište druge, drugi će njih, a i sve nas zajedno”, kaže sagovornik Tanjuga.
Kao nadu vidi Blinkenove reči, ali i ulogu Kine.
Komentarišući dokument koji je objavio Albanijan post, u kome se nudi rešenje za dogovor Beograda i Prištine i negiranje Brisela da njihov tim iza njega stoji, Pribićević kaže da je veliko pitanje sa koje je strane je on došao.
“Velike sile sada testiraju i raspoloženja zemalja kao što je Srbija, a mi smo izuzetno značajna zemlja, ne samo zbog područja na kome se nalazimo, nego i ukupne uloge koju imamo i pokušaja da koliko-toliko sačuvamo samostalnost u svemu ovome i u tom smislu bi trebalo gledati na razne non-pejpere i priznanje da oni postoje ili ne postoje, odnosno kao jednu dodatnu vrstu pritiska na Srbiju”, kaže on.
Dodaje da je sve ono što je napisano neprihvatljivo, urađeno zbrda-zdola, a takve stvari se ne rade tako, već ozbiljnije, na visokom državnom nivou.
On ističe da su i ranije razmatrani, odnosno proigravani razni modeli i rešenja, ali nijedan od postojećih modela i zamisli u našem slučaju nije mogao da bude primenjen sam, nego se moralo naći nešto kreativnije.
“Ono što mene brine jeste da li je naša kreativnost sada veća ili manja, ali bojim se da nije na tako zavidnom nivou”, ocenjuje Pribićević.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
