Teško je verovati da briga o sopstvenom detetu može biti štetna, ali, kako psihologija i nauka tvrde, postoje negativni obrasci kojih se treba kloniti.
Svet može biti zastrašujuće mesto, stoga je neosporno teško za svakog roditelja usuditi se da dopusti detetu da radi stvari samostalno, po prvi put, pogotovo kada govorimo o dobu adolescencije. Nova istraživanja iz Brazila ipak grade “jak slučaj” kada su u pitanju benefiti pružanja “prostora” detetu.
Naime, deca koja imaju više slobode imaju i veće šanse za duži životni vek.
Studije su pokazale da muškarci koji imaju prezaštitnički nastrojenog oca u detinjstvu su u 12 odsto većem riziku da preminu pre 80. godine života, a brojke su još gore kad su u pitanju žene. Naime, za njih se rizik penje na 22 odsto.
– Najzanimljivija stvar u vezi našeg istraživanja jeste da smo konačno uspeli da prikažemo u brojkama ono što smo godinama mislili o roditeljstvu. Deca koja su odrasla u voljenom domu, okružena ljubavlju i pažnjom, sa zdravim obrascima ponašanja imaju veće šanse da dočekaju poznu dob. Detinjstvo zapravo kreira našu starost.
Autoritet, zabrane ali i nemar su izrazito važni za razvijanje deteta, objašnjava profesor Aleksandar.
Najbolje je, kako navodi, pronaći sredinu i definitivno isključiti zadiranje u privatnost deteta jer im to sprečava šansu za razvoj autonomije. Biti prisutan i voditi računa o detetu, bez preterano zaštitničkog stava je ključ.
– Deci treba roditeljska nega i podrška, ali ne i zadiranje u srž njihovog života. Ono u vama ne treba da vidi najboljeg prijatelja, kao ni suprotno, osobu koje se plaši jer sve to vodi ka raznim rizicima za zloupotrebu alkohola i supstanci, kao i raznih mentalnih poremećaja poput depresije, anksizonosti, itd. Dete u vama treba da vidi roditelja, navodi profesor.
Zanemarena ili preopterećena deca doživljavaju veliku dozu stresa u detinjstvu što je glavni uzročnik svih zdravstvenih problema koji se razvijaju kasnije u životu.
Iako je studija rađena na “bejbi bumer” generaciji, istraživači navode kako ne veruju da se nešto drastično promenilo na bolje.
– Znamo da roditelji sad štite decu na drugačiji način, ali to je isto “ranjiva veza” sa mnogo pogreški.
U slučaju dece koja žive s jednim roditeljem, što je dosta češći slučaj u novijim generacijama, imamo malo drugačiju sliku. Naime, u prošlim vremenima kada je stigma oko razvoda bila jaka, posledice po decu – pogotovo mušku, rođenu u periodu 50-tih i 60-tih, bile su izrazito vidljive. Sada je malo drugačije, mada nam prava slika još uvek izmiče, ističe Aleksandar.
Studija je pokazala da je previše zaštitnički otac imao više negativnog efekta na žensku decu koja su sklonija da pate od mentalnih poremećaja, dok su se posledice kod muškog roda pokazale u vidu razvijanja poroka. Takođe, odsustvo očinske figure značajno može da skrati životni vek.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
