19. avgusta se obeležava Preobraženje Gospodnje koje predstavlja jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju ovaj praznik kao molitvenu uspomenu na događaj opisan u Jevanđelju, odnosno praznik kojim se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.
Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hrist se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. Preobražaj se odvio pred tri odabrana apostola- Jakova, Jovana i Petra, koje je Isus Hrist odredio kao dostojne svedoke. Prema evanđelskim svedočanstvima u trenutku Preobraženja Spasiteljevo lice zasijalo je kao sunce, a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost. Ovaj praznik povezuje se sa svim spasonosnim događajima iz Spasiteljevog života koji su se dogodili neposredno pred Njegovo stradanje i slavno Vaskrsenje.
Sjaj njegove tavorske svetlosti shvata se kao energija Boga, a ne njegovo ispoljavanje. Kao predmet mističkog iskustva, ova svetlost je često opisivana u pokušajima da se dođe do razumevanja i sjedinjavanja sa Bogom. Ikona Preobraženja nalazi se najčešće na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Praznik se obeležava za vreme Gospojinskog posta, pa se priprema obogaćena posna trpeza, na kojoj se može naći riba, vino, ali prema verovanju na današnji dan je posebno važno jesti jedno voće. Reč je o novom rodu grožđa koje se na kraju svete liturgije osvećuje i deli u mnogim hramovima, simbolično u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana.
U Srbiji veliki broj pravoslavnih hramova posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori.
Prema starom narodnom verovanju – “Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.”.
U narodu postoji više verovanja, vezuje se najviše za smenu godišnjih doba i celokupnu prirodu koja se preobražava, noći postaju hladne, kao i najavljivanje dolaska jeseni. Kako se veruje, od danas se nikako ne treba kupati u otvorenim vodama, rekama i moru. Na Preobraženje nikako ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu raspikuće.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
