Osim predsedničkih, u aprilu su održani parlamentarni izbori, a u maju izbori za Evropski parlament. Hrvatsku u ovoj godini očekuju i lokalni izbori.
Izbori za predsednika Hrvatske bili su osmi od sticanja nezavisnosti.
Ovlašćenja predsednika Hrvatske
Ovlašćenja predsednika Hrvatske su da raspisuje izbore za Hrvatski sabor i saziva prvo zasedanje, raspisuje referendum u skladu s Ustavom, poverava mandat (mandataru) za sastavljanje vlade osobi koja, na osnovu raspodele poslaničkih mesta u Hrvatskom saboru i obavljenih konsultacija, uživa poverenje parlamentarne većine.
Predsednik Hrvatske daje pomilovanja i dodeljuje odlikovanja i priznanja određena zakonom, na predlog vlade i uz supotpis predsednika vlade.
Predsednik odlučuje o osnivanju diplomatskih misija i konzularnih predsedništva Hrvatske u inostranstvu, prima agremane i pisma opoziva inostranih šefova diplomatskih misija.
Hrvatski predsednik je ujedno i komandant Oružanih snaga Hrvatske, imenuje i razrešava vojne komandante u skladu sa zakonom, na osnovu odluke Hrvatskog sabora. Predsednik Hrvatske objavljuje rat i sklapa mir, u skladu s Ustavom i zakonom, sarađuje s Vladom u usmeravanju rada bezbednosnih službi i tokom ratnog stanja može donositi propise sa zakonskom snagom na osnovu i u okviru nadležnosti koje je dobio od Hrvatskog sabora.
Od Tuđmana, preko Mjesića, do Milanovića
Franjo Tuđman je bio prvi predsednik samostalne Hrvatske i na toj poziciji je bio dva mandata, od 1992. do 1999. godine.
Nasledio ga je Stjepan Mesić, koji je na poziciji predsednika Republike bio od 2000. do 2010. godine.
Predsednik Hrvatske od 2010. do 2015. godine bio je Ivo Josipović. Nasledila ga je Kolinda Grabar Kitarović, koja je bila predsednica od 2015. do 2020. godine.
Zoran Milanović je funkciju predsednika preuzeo od Grabar Kitarović pobedom u drugom izbornom krugu na predsedničkim izborima 2020. godine.
