Na listu rizika po zdravlje, kojih je u poslednje vreme sve više, sada i zvanično možemo dodati prekovremeni rad, koji uzima na stotine hiljada života svake godine.
Ovo su saopštile Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna organizacija rada (MOR), prema čijem istraživanju je samo u 2016. čak 745.000 osoba preminulo usled moždanog udara i koronarne bolesti srca, što je rast od 29 odsto u odnosu na 2000. godinu. Kao glavni krivac za povećan broj smrti usled ovih oboljenja označen je prekomerni rad, jer su sve ove žrtve radile više od 55 časova nedeljno.
Od 2000. do 2016. godine broj preminulih usled srčanih problema uzrokovanih prekovremenim radom porastao je za 42%, a onih koji su život izgubili zbog moždanog udara bio je veći za 19%.
Jedan od zaključaka ove studije je da oni koji rade više od 55 časova na nedeljnom nivou imaju 35% veću mogućnost da dožive moždani udar i 17% veće šanse da obole od koronarne bolesti srca u poređenju sa onima koji rade između 35 i 40 časova nedeljno.
A broj ljudi koji rade prekovremeno nije mali. Te 2016. godine na globalnom nivou bilo ih je 488 miliona, a budući da taj broj konstantno raste, sada ih verovatno ima i više.
Tokom pandemije korona virusa mnoštvo ljudi koji su bili prinuđeni da rade od kuće, izjavljivalo je da sada radi mnogo više nego ranije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
